среда, 19. март 2014.

Други део - ДУБОКО ПАМЋЕЊЕ



1. ЗЕМЉА ЛОШИХ СЕЋАЊА
Бата OFF NАТА – у IN наставцима на

СВЕ БОЈЕ ПЛАВОГ

URL OTVORENA KNJIGA Serbian Café: Diskusije: Knjizevnost html  URL OTVORENA  KNJIGA tikizno plava, tamno-plava, kobalt-plava, ultramarin plava, carska plava, vizantijsko plava, nebesko plava...          

Небројене, светлуцаве нити.
Свуда около.
Баш свуда. 
Оне су све што постоји: огромно, несагледиво, блиставо Плаветнило.
Сва времена, свих светова, уткана су у ту трепераву бескрајност. Неке још пулсирају, разнобојне и пригушене, друге се набирају у пламене петље.
Трагови свега што се икада догађало и што се догађа.
Све боје плавог:
небо-плава, пастелно плава, светло плава, водено-плава, хладно-плава боје леда, зеленкасто-плава, љубичасто-плава боје јоргована, прашњаво-плава, кепер-плава, сивкасто плава као дим, сјајна угљено-плава...
Густа, коначна мрежа свих светова?  
Блистава хармонија вечности?
Струјање у далеким маглинама га опомену: већине догађања. Трепераве наборе његовог памћења, те прекинуте трагове догађаја, требало је уклопити у општу хармонију. Удаљени низови су повремено пламтели, издвојени окрајци времена су чекали своје наставке.
Повезати их са овим што се управо догађа?
Са оним што се већ догодило?
Дубоко у његовом памћењу.
У самом ткиву тела његовог:
...сребрно плава, кинеска сјајно плава, морнарско плава, топла тикизно плава, тамно-плава,  кобалт-плава, ултрамарин плава, царска плава, византијско плава, небеско-плава...

ЗЕМЉА ЛОШИХ СЕЋАЊА
URL OTVORENA KNJIGA  Serbian Café: Diskusije: Knjizevnost   html  URL OTVORENA  KNJIGA
medjutim, senka je postojala, cak se, izgleda, nastavljala kroz oblake, plavicasta na suncevoj svetlosti...._

Тог јутра, када је мајор Џон Покит полетео на челу извиђачко-борбене групе F-16c, све је већ била рутина. Узлетање у пару, искошена плоча Земље која се удаљава, заковитлано прамење сивила и експлозија светлости која све покупи као огроман, пламени језик. Тако изгледа крај, помислио би понекад, такво је и рођење: све су то узлетања; бол долази после.
Када га је сунце ошинуло по лицу осмехнуо се задовољно и исправио авион - још један стандардни прелет и осматрање, ништа друго. Данас је волео рутину: она је била доказ да више нема ничега што није савладано, да је његов живот упловио у сигурне, проверене токове, чак и она вечна егзистенцијална несигурност тек је илузија настала из сувишног неповерења.
За сат времена поново ће бити у бази, да настави билијар-меч са пуковником Харијем. Узеће му још 500 долара - ситна пара у односу на оно што обојица зарађују овде, на Косову, али драгоцена због нечег другог. Ти долари ће бити опипљив, кеш доказ његове победе у мечу који се памти а пуковник Хари је био један од оних људи којима мораш показати све зубе и у нечему га надвладати да би те прихватио за саговорника, а можда и за пријатеља. Џон је у билијару имао шта да  покаже, понешто од тога пуковник ће данас видети први пут у свом дугом и искусном животу. А његово пријатељство му је било потребно јер је пуковник Хари био човек који је могао да му помогне да се брзо врати у Америку,  далеко од ове земље лоших сећања, а да то не утиче на његову даљу каријеру.
Послат је овде, у Македонију и на Косово, када је мисија хуманитарног бомбардовања Србије - "Милосрдни анђео" започела свој трећи месец, да би му се смучила већ првих дана. Све после тога било је само уредно одрађивање онога на шта је био обавезан у овом чудном, ванземаљском рату паметне технологије против зграда, макета, мостова и људи, увек и људи. Ракетама су тражили невидљивог непријатеља и погађали неубедљиве војне циљеве за које се потом често испостављало да су били цивилни, па чак и колоне албанских избеглица које су дошли да заштите. Да ли су то заиста биле неопростиве, почетничке грешке базе или је команда желела да масакрима изазове панику и испразни Косово - то, наравно, никада неће сазнати.
Још у време његовог доласка наслућивао се крај, али зар се он није наслућивао још првих дана рата, а никако није долазио? А онда је политичка "абракадабра" из свог илузионистичког шешира извукла решење које су обе стране могле да прикажу као своју победу и рат је заиста престао. Међутим, мука у њему, онај грч у желудцу, није нестао.  Проверен рецепт пилота из базе Холоман: "Испали и заборави", који је тако успешно деловао у Панами, Гранади, Босни и оба пута у Ираку, сада се показао неделотворним. Авиони, ракете, чак и бомбе су памтиле свој  важни, велики Циљ - од људи се очекивало да те циљеве забораве. Било је много непотребних смрти, превише цивила, деце и жена које је требало некако прикрити у свом сећању и он то више није могао. Опирало се нешто у њему, нешто што је веровао да је одавно прегорео. Нешто моћно и дубоко у његовом памћењу.
Небо је било чисто, српски МИГ-ови 29 који су се недељама крили по подземним аеродромима одлетели су за Србију, база већ данима  није јављала о новим циљевима. Доле, тамо на већ добро спрженој земљи, вукле су се споре перјанице дима: албанска освета српским селима, нови освајачи које они не треба ни да примете, ратни плачкаши? И опет страдање цивила, био је сигуран. Али, његово је било да претражује висине а не да инвентарише оно што се догађа на земљи, да пролети високо изнад, небом самим, и да опет заборави све што није овде где лете "орлови" његове ескадриле.
Да, зато је волео рутину, и ову светлост Сунца која је овде, на висинама, свуда иста, а сада је волео и пуковника Харија који га је чекао тамо доле, у бази, и не слутећи шта му је он за данас припремао.
Тада је на белој позадини облака, нагомиланих пред ескадрилом као лебдеће, снежне планине, приметио необичну плаву сенку, равну и издужену. Брзо је проверио на радару, укључио и инфра-ноћно. На свим екранима небо је било празно. Међутим, сенка је постојала, чак се, изгледа, настављала кроз облаке, плавичаста на сунчевој светлости.
- "Орао два" зове вођу - зачуо је.
- Слушам те, "Орао два".
- Испред нас, "на једанаест", међу облацима, нешто плаво и дугачко...
- Видео сам - одговорио је кратко. - На радару и инфра нема ништа...
- "Орао четири" потврђује - јавио се нови глас. - У облацима има нечег...
- Траг испаљене ракете? - нагађала је "тројка".
Џон је размислио за тренутак: - Немогуће, радари би је регистровали.
И одмах помислио: ако авиони могу да буду "стелт" и ракета може да буде "невидљива"! Али онда то није наша, он би за такве знао!
У њему је прорадио дрил пилота - вође ескадриле, хиљаде часова обуке и стотинак дана у ратним условима; опет рутина, помислио је, али то је била нека друга рутина која је решавала питања победе или пораза, живота или смрти његових људи у ескадрили, и њега самог, рутина која је одлучивала уместо њега: у ваздуху нема оклевања. И више нема било каквих необичних питања...
- Вођа свим "орловима" - проговорио је одлучно, како се и очекивало од њега. - Идемо даље, по курсу. Проверавајте радаре... И, момци, осматрајте... - додао је, што није било по правилима службе, али му је то дозвољавало искуство и поверење које су "орлови" имали према њему.
И ескадрила је наставила лет ка згомиланим, лебдећим планинама, ширећи се у борбени поредак.
 А тамо је нечега заиста било. Плава "сенка" је добијала завидну запремину и несагледиву дужину пробијајући облаке.
- Вођа свим "орловима" - наредио је. - Идемо у проверу, кружни пролет на "двојку". Момци, добро отворите очи! "Орао један" зове базу. Непознати објект, плавичаст, издужен. Пружа се кроз кумулусе, на 6.000 метара. Невидљив на радарима и инфро-има. 
Угао под којим је посматрао облаке мењао се захваљујући њиховом брзом лету и мајор Покит утврди да то плавичасто, издужено и непознато штрчи и мимо облака: прозрачно и једва видљиво на позадини далеких, озеленелих поља, оно се, изгледа, спуштало све до земље.

РУСИ ДОЛАЗЕ

URL FoRuMi html  URL FoRuMi html_URL FoRuMi html_ URL FoRuMi   
_ nasi ne mogu da iznesu prilikom povlacenja. to ne sme da padne u ruke zapada, pa rusi zure, zure..._

Dokle bre (194.106.*)  - Prve NATO jedinice Engleza i Nemaca oprezno ulaze na Kosovo, a preko 50.000 NATO vojnika se priprema za to. Na sveopste iznenadjenje u Beogradu se pojavila motorizovana kolona sa oko 200 ruskih vojnika iz Bosne i autoputem se sjurila ka Kosovu. Oni, medjutim, idu da bi samo planirali i obezbedili rutu za ruske trupe koje - kako to Intertas prenosi - jos nisu spremne.
Mika (*.verat.net) - Rusi, uvek zainteresovani a spori, svoje MALO pretvorili su  u MNOGO. Tih desetak ruskih vojnih vozila koja se ubrzano spustaju ka Kosovu izazvala su paniku medju zapadnim novinarima i bar desetak hitnih i vanrednih sastanaka NATO alijanse. Posle razmene diplomatskih nota Intertas je dobio nalog da umiri Zapad. Zasto?
Dokle bre (194.106.*) - U roku od tri dana 90% Srba ce pobeci ispred NATO-a i OVK. Studio B javlja da se iz svih delova sa kojih se povlaci vojska svi Srbi sele. Dotle ce NATO-vci vec zauzeti svojih pet sektora i Rusi se tome nece suprostavljati.
Ace (*.EUnet.yu) - CE JUNG
pospremili su domove, / ostavili alatke, / napustili ambare,
zadnji put pogledali / prelepa polja svoja, /planine sume i potoke,
stado i pokucstvo, / svoje kuce i proplanke, / reke, jezera i more,
u jedan red su stali, / nekad su postojali, / pre nego sto su nestali,
onog dana kad su im / dusu prodali...
Dwight Yorke (*.aol.com)  - Da li su to oni hrabri i velicanstveni Rusi o kojima se ovde bajalo danima, oni padobranci iz pobednickih antiteroristrickih jedinica sa severnog Kavkaza? Stizu nesretni i gladni Rusi, velika sila sa zastarelim oruzjem i manjkom motivacije...
Mika (*.verat.net) -  Ruse ne interesuje granica ili neki sektor, pa ni narod u njemu. Aerodrom! Briljantan strategijski potez na uzas Zapada.
Margarita (33.123.*) – Ili maska za naivne? U podzemnim hangarima nalazi se nesto sto nasi nisu mogli da iznesu prilikom povlacenja. To ne sme da padne u ruke Zapada, pa Rusi zure, zure... Sve za miroljubivu koegzistenciju.
Dokle bre (194.106.*) - Kolona izbeglica krenula je Ibarskom magistralom ka centru Srbije. Dakle, nazalost nista od zastite Srba. Ali slika izbeglica na RTS-u nece biti , nego ce naci nekog dedu na nekoj planincini i pitati ga: "Jel' tako da se vi ne selite sa Kosova." Deda ce rece:"Ma ne sine, star sam ti ja i nemam gde, ali cela moja porodica se seli". RTS ce iseci drugi deo recenice i reci: "Eto, Srbi se ne sele zbog toga sto je mirovna politika SM-a obezbedila sve uslove za normalan zivot svih nacionalnosti."
Margarita (33.123.*) – "Orao lebdi na vrhu Neba / a lovac sa psima kruzi svojom stazom…"

БЛУЗ ЗА СРБИЈУ

URL OTVORENA KNJIGA  Serbian Café: Diskusije: Knjizevnost   html  URL OTVORENA  KNJIGA
_da li vise volite da sledecu operaciju NATO prenosi ekskluzivno CNN ili kanal Arte? _da li vise volite da sle

Talicni (210.145.*) – Evo nečeg što ste propustili! Obratite pažnju,  ovi stihovi kruže galaksijom zvanom Internet. Naslov je Bluz za Srbiju, a autor se potpisao samo inicijalima: by L. A:
Nothing to fear, nothing to worry, /  It is an old, well known story.
Don't think too deep, / Don't loose your sleep
Just another nation goes to reservation...
Ima i na srpskom, u prepevu Milovana Danojlića:
Srpski je narod zao posvema / Bilo bi najbolje da ga nema
Bombarduj, ruši, pali bez stida / Stavi ga pred zid, il iza zida
Kako će se nova pustinja zvat? / Baš lepo, biće to srpski rezervat...
Cedomir Vasic (Politika.co.yu) – ART KONTRA RAT
Na 48. Bijenalu u Veneciji, u sali Oreste, predstavljen je grupni projekat beogradskih umetnika "ART KONTRA RAT" čiju osnovu čini sajt "POW CAMP SITE – LOGOR RATNIH ZAROBQENIKA". Projekat je zapažen kako sa stanovišta mesta i uloge umetnosti u doba rata, tako i zbog nemogućnosti komunikacije u uslovima prekinutih veza i strogo kontrolisanih medija... 
Talicni (210.145.*) - Isprobajmo oružje na Nišu, Peći /  Da vidimo šta će Rusi reći
Dobro je, za obveznice i deonice /  Lupiti sela kraj Mionice!...
Nov Svetski Poredak, novu granicu /  Odredićemo za svaku zemlju - članicu!...
Cedomir Vasic (Politika.co.yu) – Postojanje sajta samo u virtuelnoj sferi bilo je adekvatno našoj faktičkoj situaciji -bombardovanju ali i poziciji umetnosti kao geta u svetu privida, pre svega medijske stvarnosti. Prividom protiv privida - eto slogana za umetnike sveta. Uz prisutne, u projekat su se on line chat uključili i "zarobljenici" iz Australije, SAD, Kanade, Italije, Nemačke, Engleske, Slovenije i Jugoslavije, dok su Španci svoj paviljon konceptualno rešili porukom: "Da li više volite da sledeću operaciju NATO prenosi ekskluzivno CNN ili kanal Arte?"
Talicni (210.145.*) - Everyone has to dance as we play,
 Or he'll become NATO's pray!

АГЕНТИ СМРТИ

URL OTVORENA KNJIGA  Serbian Café: Diskusije: Knjizevnost   html  URL OTVORENA  KNJIGA
Nothing to fear, nothing to worry, /  It is an old, well known story / Don't think too deep, / Don't loose your sleep…

Američki autor sa pseudonimom Dzon Kenon objavio je roman "Agenti smrti" o seriji neuspelih pokušaja da se Radovan Karadzić uhvati ili likvidira. Roman "govori o zločinima koji pripadaju svim vremenima", ali i "o tajnoj istoriji naših dana, o svijetu koji i nije svjestan da je tako blizu kraja, o nama tako kratkovidim da ne vidimo kako ova civilizacija konačno skončava"...

O "Agentima smrti" pise Predrag Lazarevic: Radi se o nizu individualnih i kolektivnih akcija agenata smrti, koje povezuje isti zadatak – da novopronadjenim "humanim otrovom" ubiju Karadzica. Spiritus movens cele akcije je "uticajni politicki radnik" Magda Frajt, koja je u mladosti "zbog okrnjenog zenskog ponosa" postala srbofob. Ta zlurada zenka, sa nadimcima Knedlicka i Uzas, koja na kraju svakog javnog istupanja uzvikuje: "Ja ipak mislim da Srbe treba bombardovati!" – jedna je od vise licnosti iz stvarnog zivota koja se u romanu moze prepoznati...

Na celu kolone profesionalnih ili ucenjenih ubica na "coveka sa najsmesnijom frizurom na Balkanu" nalazi se ruski diplomata Viktor Tukin. Medjutim, sticajem okolnosti, umesto Karadzica zrtva "humane smrti" postaje njegova tasta. Sledeca je Engleskinja Peni Marsal, TV novinarka, koja je u eri besomucne satanizacije Srba, vestom montazom, sabirni centar kod Omarske pretvorila u koncentracioni logor. To joj je, uz rast kvrzice na dojci, dalo motivaciju da dobijenu dozu otrova za Karadzica upotrebi za samoubistvo. 

Iza Peni Marsal izbor je pao na prelepu sarajevsku Srpkinju, Milicu Petrovic, koja je pre rata, cudnim sticajem okolnosti, postala ljubavnica svoga direktora, Adema Pejanica, fulbrajtovca i rezidenta CIE u Sarajevu. On koristi njenu veliku ljubav prema bratu, koji je poginuo u redovima srpske vojske na Vlasicu, da je lazima o njegovoj sudbini uvrsti u agente smrti i ubaci u Karadzicevu okolinu na Palama. Otkrivsi, uz pomoc Nikole Jugovica, istinu, ona sve priznaje i, poput Peni Marsal, izvrsava samoubistvo otrovanim sokom od jabuka, namenjenim Karadzicu...

U koloni ubica je i Denis Rid, covek za obavljanje prljavih poslova, koji je dobio zadatak da ukloni Nikolu Jugovica, nepremostivu prepreku na putu do Karadzica. Prateci svoju zrtvu, on gine u automobilskoj nesreci. Taj dogadjaj je njegov pretpostavljeni prokomentarisao recima: "A sta ako zaista tog srpskog predsednika cuva Bog?"
Tu tezu podupiru  i misticne ispovesti trojice ucesnika u hajkama na Radovana Karadzica. Americki kaplar, Stiven Dzenkins kaze da je sreo Radovana Karadzica, ali kada je pokusao da ga uhvati on je nestao. Englez Dzon Kostner tvrdi da se s njim rukovao i stavio mu lisice na ruke, medjutim, kada je protrljao oci, njega vise nije bilo. A Francuz Zoel Arno prica da je upao u Karadzicevu kucu, zatekao ga u radnoj sobi iza pisaceg stola i rekao mu da je uhapsen, ali je on u tom trenutku iscezao...

Naravno, s pokusajima likvidacije ratnog predsednika Republike Srpske nije se stalo. Izbor je pao na dvostrukog, rusko-americkog , agenta Ernsta Novaka. Taj Amerikanac hrvatskog porekla pokusao je pod imenom Jovan Novak, kao izbegli speleolog iz Knina, da prodre do Karadzica. Udarac kocem po vratu prekinuo je njegovu misiju.

Brojni neuspesi motivisali su organizatore zlocina da sledeci put preduzmu slozenu, dvofaznu akciju u kojoj je ucestvovao Kopt Sajmon Muavi, kao emisar Ben Ladena i jedan ucenjeni  pripadnik HAMASA, kao lazni Ben Laden cija je teroristicka teorija da u redovima protivnika nema nevinih. Iako je otkriven, on je jedini "agenat smrti" koji je preziveo akciju...

Seriju profesionalnih ubica prekida Osman Mehmedovic, koji je u ratu ostao kratkih rukava, pa je odlucio da se individualnom akcijom domogne 5,000.000 dolara. Iako je, kao predratni sumar, izvanredno poznavao teren, na putu mu se isprecila kuma Zagorka, sa kojom je nekad ocijukao. Bilo mu je sudjeno da svojom glavom okaje glavu kuma Pantelije, koga su ubili muslimani.
Poslednji u koloni neuspelih ubica je Amerikanac poljskog porekla, Bazil Markovski, prerusen u iskusenika sa Svete Gore... 

Nakon neuspeha pojedinacnih akcija, koji su medju organizatore uneli sumnju da je u pitanju prst Bozji, gdja Knedlicka - Uzas je planirala da NATO jedinice krajem 1998. procesljaju Romaniju i okolinu, ali je iznenada napadao sneg. Slucajnost?!  - postavlja pitanje americki autor romana.
Pobornici filozofije "novog nasilja sto se tako nevino zove Novi svetski poredak... ucinili su sve da ovaj vijek opsteg nemorala, bude najgori od svih vjekova". Hajke na ljude strasnije su od onih iz vremena "kauboja i Indijanaca" i potrage za Eldoradom, "zemljom materijalnog blagostanja". Taj americki san - legendu i danas pletu moderni kauboji cije su prethodnice, iduci ka Istoku, stigle na Balkan - zavrsava tekst Predrag Lazarevic.

Наставиће се…
Миливој Анђелковић

Нема коментара:

Постави коментар