1. ЗЕМЉА ЛОШИХ СЕЋАЊА
Бата OFF NАТА
– у IN наставцима на
СВЕ БОЈЕ ПЛАВОГ
Небројене, светлуцаве нити.
Свуда около.
Баш свуда.
Оне су све што постоји: огромно, несагледиво, блиставо
Плаветнило.
Сва времена, свих светова, уткана су у ту трепераву
бескрајност. Неке још пулсирају, разнобојне и пригушене, друге се набирају у
пламене петље.
Трагови свега што се икада догађало и што се догађа.
Све боје плавог:
небо-плава, пастелно плава, светло
плава, водено-плава, хладно-плава боје леда, зеленкасто-плава, љубичасто-плава
боје јоргована, прашњаво-плава, кепер-плава, сивкасто плава као дим, сјајна угљено-плава...
Густа, коначна мрежа свих светова?
Блистава хармонија вечности?
Струјање у далеким маглинама га опомену: већине догађања.
Трепераве наборе његовог памћења, те прекинуте трагове догађаја, требало је
уклопити у општу хармонију. Удаљени низови су повремено пламтели, издвојени
окрајци времена су чекали своје наставке.
Повезати их са овим што се управо догађа?
Са оним што се већ догодило?
Дубоко у његовом памћењу.
У самом ткиву тела његовог:
...сребрно плава, кинеска сјајно
плава, морнарско плава, топла тикизно плава, тамно-плава, кобалт-плава, ултрамарин плава, царска плава,
византијско плава, небеско-плава...
ЗЕМЉА ЛОШИХ СЕЋАЊА
medjutim, senka je postojala, cak se, izgleda, nastavljala
kroz oblake, plavicasta na suncevoj svetlosti...._
Тог јутра, када је мајор Џон Покит полетео на челу
извиђачко-борбене групе F-16c, све је већ била рутина. Узлетање у пару,
искошена плоча Земље која се удаљава, заковитлано прамење сивила и експлозија
светлости која све покупи као огроман, пламени језик. Тако изгледа крај,
помислио би понекад, такво је и рођење: све су то узлетања; бол долази после.
Када га је сунце ошинуло по лицу осмехнуо се задовољно и
исправио авион - још један стандардни прелет и осматрање, ништа друго. Данас је
волео рутину: она је била доказ да више нема ничега што није савладано, да је његов
живот упловио у сигурне, проверене токове, чак и она вечна егзистенцијална
несигурност тек је илузија настала из сувишног неповерења.
За сат времена поново ће бити у бази, да настави билијар-меч
са пуковником Харијем. Узеће му још 500 долара - ситна пара у односу на оно што
обојица зарађују овде, на Косову, али драгоцена због нечег другог. Ти долари ће
бити опипљив, кеш доказ његове победе у мечу који се памти а пуковник Хари је
био један од оних људи којима мораш показати све зубе и у нечему га надвладати
да би те прихватио за саговорника, а можда и за пријатеља. Џон је у билијару
имао шта да покаже, понешто од тога
пуковник ће данас видети први пут у свом дугом и искусном животу. А његово
пријатељство му је било потребно јер је пуковник Хари био човек који је могао
да му помогне да се брзо врати у Америку,
далеко од ове земље лоших сећања, а да то не утиче на његову даљу
каријеру.
Послат је овде, у Македонију и на Косово, када је мисија
хуманитарног бомбардовања Србије - "Милосрдни
анђео" започела свој трећи месец, да би му се смучила већ првих дана.
Све после тога било је само уредно одрађивање онога на шта је био обавезан у
овом чудном, ванземаљском рату паметне технологије против зграда, макета,
мостова и људи, увек и људи. Ракетама су тражили невидљивог непријатеља и
погађали неубедљиве војне циљеве за које се потом често испостављало да су били
цивилни, па чак и колоне албанских избеглица које су дошли да заштите. Да ли су
то заиста биле неопростиве, почетничке грешке базе или је команда желела да
масакрима изазове панику и испразни Косово - то, наравно, никада неће сазнати.
Још у време његовог доласка наслућивао се крај, али зар се он
није наслућивао још првих дана рата, а никако није долазио? А онда је политичка
"абракадабра" из свог илузионистичког шешира извукла решење које су
обе стране могле да прикажу као своју победу и рат је заиста престао. Међутим,
мука у њему, онај грч у желудцу, није нестао.
Проверен рецепт пилота из базе Холоман: "Испали и заборави", који је тако успешно деловао у Панами,
Гранади, Босни и оба пута у Ираку, сада се показао неделотворним. Авиони,
ракете, чак и бомбе су памтиле свој
важни, велики Циљ - од људи се очекивало да те циљеве забораве. Било је
много непотребних смрти, превише цивила, деце и жена које је требало некако
прикрити у свом сећању и он то више није могао. Опирало се нешто у њему, нешто
што је веровао да је одавно прегорео. Нешто моћно и дубоко у његовом памћењу.
Небо је било чисто, српски МИГ-ови 29 који су се недељама
крили по подземним аеродромима одлетели су за Србију, база већ данима није јављала о новим циљевима. Доле, тамо на
већ добро спрженој земљи, вукле су се споре перјанице дима: албанска освета
српским селима, нови освајачи које они не треба ни да примете, ратни плачкаши?
И опет страдање цивила, био је сигуран. Али, његово је било да претражује
висине а не да инвентарише оно што се догађа на земљи, да пролети високо изнад,
небом самим, и да опет заборави све што није овде где лете "орлови" његове
ескадриле.
Да, зато је волео рутину, и ову светлост Сунца која је овде,
на висинама, свуда иста, а сада је волео и пуковника Харија који га је чекао
тамо доле, у бази, и не слутећи шта му је он за данас припремао.
Тада је на белој позадини облака, нагомиланих пред ескадрилом
као лебдеће, снежне планине, приметио необичну плаву сенку, равну и издужену.
Брзо је проверио на радару, укључио и инфра-ноћно. На свим екранима небо је
било празно. Међутим, сенка је постојала, чак се, изгледа, настављала кроз
облаке, плавичаста на сунчевој светлости.
- "Орао два"
зове вођу - зачуо је.
- Слушам те, "Орао
два".
- Испред нас, "на
једанаест", међу облацима, нешто плаво и дугачко...
- Видео сам - одговорио је кратко. - На радару и инфра нема ништа...
- "Орао
четири" потврђује - јавио се нови глас. - У облацима има нечег...
- Траг испаљене ракете? - нагађала је "тројка".
Џон је размислио за тренутак: - Немогуће, радари би је
регистровали.
И одмах помислио: ако авиони могу да буду "стелт" и
ракета може да буде "невидљива"!
Али онда то није наша, он би за такве знао!
У њему је прорадио дрил пилота - вође ескадриле, хиљаде
часова обуке и стотинак дана у ратним условима; опет рутина, помислио је, али
то је била нека друга рутина која је решавала питања победе или пораза, живота
или смрти његових људи у ескадрили, и њега самог, рутина која је одлучивала
уместо њега: у ваздуху нема оклевања. И више нема било каквих необичних питања...
- Вођа свим "орловима"
- проговорио је одлучно, како се и очекивало од њега. - Идемо даље, по
курсу. Проверавајте радаре... И, момци, осматрајте... - додао је, што није било
по правилима службе, али му је то дозвољавало искуство и поверење које су
"орлови" имали према њему.
И
ескадрила је наставила лет ка згомиланим, лебдећим планинама, ширећи се у
борбени поредак.
А тамо је нечега
заиста било. Плава "сенка" је добијала завидну запремину и
несагледиву дужину пробијајући облаке.
- Вођа свим "орловима"
- наредио је. - Идемо у проверу, кружни пролет на "двојку". Момци,
добро отворите очи! "Орао
један" зове базу. Непознати објект, плавичаст, издужен. Пружа се кроз
кумулусе, на 6.000 метара. Невидљив на радарима и инфро-има.
Угао под којим је посматрао облаке мењао се захваљујући њиховом
брзом лету и мајор Покит утврди да то плавичасто, издужено и непознато штрчи и
мимо облака: прозрачно и једва видљиво на позадини далеких, озеленелих поља,
оно се, изгледа, спуштало све до земље.
РУСИ ДОЛАЗЕ
URL FoRuMi html URL FoRuMi html_URL FoRuMi html_ URL FoRuMi
_ nasi ne mogu da iznesu prilikom povlacenja. to ne sme da
padne u ruke zapada, pa rusi zure, zure..._
Dokle bre (194.106.*) - Prve NATO jedinice Engleza i Nemaca oprezno
ulaze na Kosovo, a preko 50.000 NATO vojnika se priprema za to. Na sveopste
iznenadjenje u Beogradu se pojavila motorizovana kolona sa oko 200 ruskih
vojnika iz Bosne i autoputem se sjurila ka Kosovu. Oni, medjutim, idu da bi
samo planirali i obezbedili rutu za ruske trupe koje - kako to Intertas prenosi
- jos nisu spremne.
Mika (*.verat.net) - Rusi, uvek
zainteresovani a spori, svoje MALO pretvorili su u MNOGO. Tih desetak ruskih vojnih vozila
koja se ubrzano spustaju ka Kosovu izazvala su paniku medju zapadnim novinarima
i bar desetak hitnih i vanrednih sastanaka NATO alijanse. Posle razmene
diplomatskih nota Intertas je dobio nalog da umiri Zapad. Zasto?
Dokle bre
(194.106.*) - U roku od tri dana 90% Srba ce pobeci ispred NATO-a i OVK. Studio
B javlja da se iz svih delova sa kojih se povlaci vojska svi Srbi sele. Dotle
ce NATO-vci vec zauzeti svojih pet sektora i Rusi se tome nece suprostavljati.
Ace
(*.EUnet.yu) - CE JUNG
pospremili su domove, / ostavili
alatke, / napustili ambare,
zadnji put pogledali / prelepa polja
svoja, /planine sume i potoke,
stado i pokucstvo, / svoje kuce i
proplanke, / reke, jezera i more,
u jedan red su stali, / nekad su
postojali, / pre nego sto su nestali,
onog dana kad su im / dusu prodali...
Dwight Yorke (*.aol.com) - Da li su to oni hrabri i velicanstveni Rusi
o kojima se ovde bajalo danima, oni padobranci iz pobednickih
antiteroristrickih jedinica sa severnog Kavkaza? Stizu nesretni i gladni Rusi,
velika sila sa zastarelim oruzjem i manjkom motivacije...
Mika (*.verat.net) - Ruse
ne interesuje granica ili neki sektor, pa ni narod u njemu. Aerodrom!
Briljantan strategijski potez na uzas Zapada.
Margarita (33.123.*) – Ili
maska za naivne? U podzemnim hangarima nalazi se nesto sto nasi nisu mogli da iznesu
prilikom povlacenja. To ne sme da padne u ruke Zapada, pa Rusi zure, zure...
Sve za miroljubivu koegzistenciju.
Dokle bre
(194.106.*) - Kolona izbeglica krenula je Ibarskom magistralom ka centru
Srbije. Dakle, nazalost nista od zastite Srba. Ali slika izbeglica na RTS-u
nece biti , nego ce naci nekog dedu na nekoj planincini i pitati ga: "Jel'
tako da se vi ne selite sa Kosova." Deda ce rece:"Ma ne sine, star
sam ti ja i nemam gde, ali cela moja porodica se seli". RTS ce iseci drugi
deo recenice i reci: "Eto, Srbi se ne sele zbog toga sto je mirovna
politika SM-a obezbedila sve uslove za normalan zivot svih nacionalnosti."
Margarita (33.123.*) – "Orao lebdi na vrhu Neba / a lovac sa psima kruzi svojom
stazom…"
БЛУЗ ЗА СРБИЈУ
_da li vise volite da sledecu operaciju NATO prenosi
ekskluzivno CNN ili kanal Arte? _da li vise volite da sle
Talicni
(210.145.*) – Evo nečeg što ste propustili! Obratite pažnju, ovi stihovi kruže galaksijom zvanom Internet.
Naslov je Bluz za Srbiju, a autor se
potpisao samo inicijalima: by L. A:
Nothing to fear, nothing to worry, /
It is an old, well known story.
Don't think too deep, / Don't loose your sleep
Just another nation goes to reservation...
Ima i na srpskom, u prepevu Milovana
Danojlića:
Srpski je narod zao posvema / Bilo bi najbolje da ga nema
Bombarduj, ruši, pali bez stida / Stavi ga pred zid, il iza zida
Kako će se nova pustinja zvat? / Baš lepo, biće to srpski rezervat...
Cedomir Vasic (Politika.co.yu) – ART
KONTRA RAT
Na 48. Bijenalu u Veneciji, u sali Oreste, predstavljen je grupni
projekat beogradskih umetnika "ART
KONTRA RAT" čiju osnovu čini sajt "POW CAMP
SITE – LOGOR RATNIH
ZAROBQENIKA". Projekat je zapažen kako sa stanovišta mesta i uloge
umetnosti u doba rata, tako i zbog nemogućnosti komunikacije u uslovima
prekinutih veza i strogo kontrolisanih medija...
Talicni (210.145.*) - Isprobajmo oružje na Nišu, Peći /
Da vidimo šta će Rusi reći
Dobro je, za obveznice i deonice /
Lupiti sela kraj Mionice!...
Nov Svetski Poredak, novu granicu /
Odredićemo za svaku zemlju - članicu!...
Cedomir Vasic
(Politika.co.yu) – Postojanje sajta samo
u virtuelnoj sferi bilo je adekvatno našoj faktičkoj situaciji -bombardovanju
ali i poziciji umetnosti kao geta u svetu privida, pre svega medijske
stvarnosti. Prividom protiv privida - eto slogana za umetnike sveta. Uz
prisutne, u projekat su se on line chat uključili i "zarobljenici" iz
Australije, SAD, Kanade, Italije, Nemačke, Engleske, Slovenije i Jugoslavije,
dok su Španci svoj paviljon konceptualno rešili porukom: "Da li više
volite da sledeću operaciju NATO prenosi ekskluzivno CNN ili kanal Arte?"
Talicni
(210.145.*) - Everyone has to dance as we
play,
Or he'll become NATO's pray!
АГЕНТИ СМРТИ
Nothing to fear, nothing to worry, /
It is an old, well known story / Don't think too deep, / Don't loose
your sleep…
Američki autor sa pseudonimom Dzon
Kenon objavio je roman "Agenti smrti" o seriji neuspelih pokušaja da
se Radovan Karadzić uhvati ili likvidira. Roman "govori o zločinima koji pripadaju svim vremenima", ali i "o tajnoj istoriji naših dana, o
svijetu koji i nije svjestan da je tako blizu kraja, o nama tako kratkovidim da
ne vidimo kako ova civilizacija konačno skončava"...
O "Agentima smrti" pise
Predrag Lazarevic: Radi se o nizu individualnih i kolektivnih akcija agenata
smrti, koje povezuje isti zadatak – da novopronadjenim "humanim
otrovom" ubiju Karadzica. Spiritus movens cele akcije je "uticajni
politicki radnik" Magda Frajt, koja je u mladosti "zbog okrnjenog
zenskog ponosa" postala srbofob. Ta zlurada zenka, sa nadimcima Knedlicka
i Uzas, koja na kraju svakog javnog istupanja uzvikuje: "Ja ipak
mislim da Srbe treba bombardovati!" – jedna je od vise licnosti iz
stvarnog zivota koja se u romanu moze prepoznati...
Na celu kolone profesionalnih ili ucenjenih ubica na
"coveka sa najsmesnijom frizurom na Balkanu" nalazi se ruski diplomata
Viktor Tukin. Medjutim, sticajem okolnosti, umesto Karadzica zrtva "humane
smrti" postaje njegova tasta. Sledeca je Engleskinja Peni Marsal, TV
novinarka, koja je u eri besomucne satanizacije Srba, vestom montazom, sabirni
centar kod Omarske pretvorila u koncentracioni logor. To joj je, uz rast
kvrzice na dojci, dalo motivaciju da dobijenu dozu otrova za Karadzica upotrebi
za samoubistvo.
Iza Peni Marsal izbor je pao na prelepu sarajevsku Srpkinju,
Milicu Petrovic, koja je pre rata, cudnim sticajem okolnosti, postala
ljubavnica svoga direktora, Adema Pejanica, fulbrajtovca i rezidenta CIE u
Sarajevu. On koristi njenu veliku ljubav prema bratu, koji je poginuo u
redovima srpske vojske na Vlasicu, da je lazima o njegovoj sudbini uvrsti u
agente smrti i ubaci u Karadzicevu okolinu na Palama. Otkrivsi, uz pomoc Nikole
Jugovica, istinu, ona sve priznaje i, poput Peni Marsal, izvrsava samoubistvo
otrovanim sokom od jabuka, namenjenim Karadzicu...
U koloni ubica je i Denis Rid, covek za obavljanje prljavih
poslova, koji je dobio zadatak da ukloni Nikolu Jugovica, nepremostivu prepreku
na putu do Karadzica. Prateci svoju zrtvu, on gine u automobilskoj nesreci. Taj
dogadjaj je njegov pretpostavljeni prokomentarisao recima: "A sta ako
zaista tog srpskog predsednika cuva Bog?"
Tu tezu podupiru i
misticne ispovesti trojice ucesnika u hajkama na Radovana Karadzica. Americki
kaplar, Stiven Dzenkins kaze da je sreo Radovana Karadzica, ali kada je pokusao
da ga uhvati on je nestao. Englez Dzon Kostner tvrdi da se s njim rukovao i
stavio mu lisice na ruke, medjutim, kada je protrljao oci, njega vise nije
bilo. A Francuz Zoel Arno prica da je upao u Karadzicevu kucu, zatekao ga u
radnoj sobi iza pisaceg stola i rekao mu da je uhapsen, ali je on u tom
trenutku iscezao...
Naravno, s pokusajima likvidacije ratnog predsednika
Republike Srpske nije se stalo. Izbor je pao na dvostrukog, rusko-americkog ,
agenta Ernsta Novaka. Taj Amerikanac hrvatskog porekla pokusao je pod imenom
Jovan Novak, kao izbegli speleolog iz Knina, da prodre do Karadzica. Udarac
kocem po vratu prekinuo je njegovu misiju.
Brojni neuspesi motivisali su organizatore zlocina da sledeci
put preduzmu slozenu, dvofaznu akciju u kojoj je ucestvovao Kopt Sajmon Muavi,
kao emisar Ben Ladena i jedan ucenjeni pripadnik HAMASA, kao lazni Ben
Laden cija je teroristicka teorija da u redovima protivnika nema nevinih. Iako
je otkriven, on je jedini "agenat smrti" koji je preziveo akciju...
Seriju profesionalnih ubica prekida Osman Mehmedovic, koji je
u ratu ostao kratkih rukava, pa je odlucio da se individualnom akcijom domogne
5,000.000 dolara. Iako je, kao predratni sumar, izvanredno poznavao teren, na
putu mu se isprecila kuma Zagorka, sa kojom je nekad ocijukao. Bilo mu je
sudjeno da svojom glavom okaje glavu kuma Pantelije, koga su ubili muslimani.
Poslednji u koloni neuspelih ubica je Amerikanac poljskog
porekla, Bazil Markovski, prerusen u iskusenika sa Svete Gore...
Nakon neuspeha pojedinacnih akcija,
koji su medju organizatore uneli sumnju da je u pitanju prst Bozji, gdja
Knedlicka - Uzas je planirala da NATO jedinice krajem 1998. procesljaju
Romaniju i okolinu, ali je iznenada napadao sneg. Slucajnost?! - postavlja pitanje americki autor romana.
Pobornici filozofije "novog
nasilja sto se tako nevino zove Novi svetski
poredak... ucinili su sve da ovaj vijek opsteg nemorala, bude najgori od svih
vjekova". Hajke na ljude strasnije su od onih iz vremena "kauboja i
Indijanaca" i potrage za Eldoradom, "zemljom materijalnog
blagostanja". Taj americki san - legendu i danas pletu moderni kauboji
cije su prethodnice, iduci ka Istoku, stigle na Balkan - zavrsava tekst Predrag
Lazarevic.
Наставиће се…
Миливој Анђелковић
Нема коментара:
Постави коментар