четвртак, 17. април 2014.

2. ПОЗИВ ИЗ БИВШИХ ВРЕМЕНА



Текст на монитору се заледио: веза је пукла.

Док је компјутер извештавао о томе  шта се догодило и покретао модем да поново успостави везу, телефон је зазвонио, без претходног обавештења.

Ненад је погледао екран:



дај одмор штедром кога сви цене



- настављао је компјутер, сам за себе, као да се преслишава, а речи су претрчавале преко екрана,  распоређене у доследне стих-формације.

Телефонски звон, опет. Ко ли се то тако вешто, или срећно, уденуо у ових неколико секунди слободне линије?

Невољно је пружио руку.  Хало, рећи ће, а онда ће неко познат, или једва познат, нешто да пита или затражи. Оно што њему тренутно треба. Нешто  што му је баш сада неопходно па да овај свет постане пун нових значења.

Када се последњи пут догодило да ме позиву због нечег што је мени  потребно, помислио је и рекао:

 - Хало?

Тишина. И нечије удаљено дисање.

Бранка? На њу није ни помислио. И оног трена када на нешто престанеш да мислиш, када ти то више није најважније, то, бивше, јавља се да те подсети да ништа не пролази и да све непрекидно траје, око тебе и у теби.



... и не заборави... -  бринуо је компјутер.



- Ма, чујем те - рекао је. Потрудио се да му глас буде одлучан и чврст.

Ни речи.

- Јави се када си већ окренула толике бројеве... Халооо!

У женском роду. Ако је Бранка, помислиће да је знао да је ипак морала да се јави.

- Хало и теби!

Није Бранка. Женски глас од малочас. Она што тражи...


- Ах, ви сте - одговорио је смирено. - Опет сте позвали исти број. - Рекао сам вам да је погрешан.

- Рекли сте да поново позовем. Шта се то догађа са Мишом?

- Тражио сам да пажљиво бирате бројеве. Записали сте погрешан и сада...

- Данас сам га добила. А ви, зашто стално трчите на телефон? Тек што је зазвонио, а ви... Пустите Мишу да се јави!

- Али, схватите! Дали су вам погрешан број.

- Број је добар, нешто друго је погрешно...

- Најзад, једна права реч!  Ви имате добар број а ја, који се јављам, ја сам погрешна особа. И шта ћемо сада?

- Већ ми је мука од ваших објашњења! Позовите Мишу и завршили смо. Морам  да говорим са њим.

- Али како можете кад... Ма, довео бих га само да ми непрестано не  зврцкате!

- Не причајте свашта! Не зврцкам ја вама већ  Миши!

Тада се сетио: нагласак којим је говорила подсећао га је на градове у које је одлазио пре ратова. Познанике у њима, и  неколико пријатеља, препознавао је баш по тој, мекшој варијанти српског језика. Оном којом он никада није умео да проговори. "Ех, та твоја тврда екавштина!" - говорили су му. "Умекшај је, бар понекад..." Није их већ  годинама чуо и сада је њен глас зазвучао као позив из бивших времена.

 - Добро, добро - додао је помирљиво и помислио: а можда тог Мишу ипак познајем, сви ми добијамо разна имена и надимке током живота. - Оставите ми број телефона - додао је - па  ако се и он јави... Рекли сте Миша...?

- Да, Миша. Миша Поповић.

Познато име, схватио је одмах. Али све те Мише и  Поповићи које је познавао нису могли да се сведу на један, одређен, лик.

- Позовите га, сачекаћу. Чујем да се и он спрема на неки пут.

- Ама, схватите, он није овде! Отпутоваће, док се ми овако...

- Ето, видите! И ви знате да путује... Нисам дошла из Приштине да се прегањам са вама!

Шта јој се сада може рећи?

- Потражите његов број телефона. Или адресу.

- И хоћу, да знате. А онда ћу доћи и сести ту, на праг. И нећу се помаћи док га не видим!

Замислио је како седи на степеништу и чека. Био је сигуран да би то урадила.

- Па, шта ћемо сада?

- Ништа - рекла је.

Чуло се нешто налик на шмркање и он помисли: па она ће заплакати!

- Чујте, жао ми је, али...

- Ништа! - поновила је. - Ви нећете ништа, а ја... Ја ћу позвати касније - и прекинула везу.

Слушао је зујање празне линије али се ту више ништа није могло учинити и он са оклевањем спусти слушалицу.


Узнемирио га је њен глас, она  напетост у свакој реченици.

А можда... Можда број телефона и није погрешан? - помислио је.  Можда је само забуна у имену?

Али не, тај позив је грешка, одлучио је. Ништа у вези са његовом лепом прошлошћу. Они које познаје из тих бивших дана сада могу да се јаве из Немачке,  Швајцарске, Канаде, Аустралије...  Поготову из Канаде и Аустралије.  Читав њему познати свет поделио се на неколико делова а онај већи и занимљивији отпловио је најдаље -  у ледену Канаду и далеку Аустралију.


И не заборави...

не заборави на мене!


 - подсетио га је компјутер и одмах известио:


КОНТАКТ УСПОСТАВЉЕН! Улаз у Велику Мрезу слободан!

TULUM DO FAJRONTA



URL K FoRuMi  J  html_L  URL K FoRuMi  J  html_L  URL K  FoRuMi  J  html_L  URL K  FoRuMi  J 

_nasi te jos prestanu tuci kad se umore a ovi brate tuku dok ne umres i to ne jedan nego patrola ..._ 

Salamander (*.novogate) - Cela ulica je iz daljine izgledala kao da je posuta ljudskim glavama i prosarana plavim zastavama. Miting se produzio u noc, da bi nesto posle 20 h intervenisala grupa specijalaca sa suzavcima. Demonstranti su se razisla po sistemu "kud koji, mili moji" i brzo se vratili. Vecinu su cinili mladi. Cela ulica Srpskih vladara od Kneza Milosa prema Terazijama bila je zakrcena i zatvorena, a demonstranti su isprevrtali kontejnere i poceli da pale vatre u njima.
Grafit-man – (*.EUnet.yu) - "Svakog dana dizes bunu negdje oko pola dva
Glava ti sva natekla od sinocnjeg derneka
Imas PC i diplomu al' od toga korist slaba
Da zapocnes neki biznis cekas da ti umre baba..."
Miljenko (*.EUnet.yu) - Vama koji ste se izmedju entropije i seksa odlucili za seks dobro ce doci izvodi iz francuskog kucnog prirucnika za 1790. godinu: "Pored tucanja po dobrom starom obicaju - sto znaci tucati sasvim jednostavno, kao sto su to cinili nasi oci da nas isfuraju na ovaj svet - a taj nacin poznaju svi, pa cak i device - ima jos najmanje cetrdeset nacina da grlic bude pun slatke rose."

Сада је већ решетао  "сајтове" брже и импулсивније. Разлог уласка у Велику Мрежу се негде загубио (или је говор људи био посесивнији?) па је одлучивао у трену, пратећи светлуцава nick-обличја саговорника. Додиривале су га зачете приче и треперење њихових значења, хор различитих гласова брујао је као велика, тамна кошница.

Salamander (*.novogate) - U vazduhu je lebdela uznemirujuca atmosfera tihe zebnje i straha. Na terasi Skupstine grada bilo je mocno ozvucenje koje je gromoglasno sviralo pesmu grupe Everything but the girl (remix). Uglavnom mladi bg-djani su se muvali i zujali po platou. Osecalo se da se na tom mestu nesto krupno dogodilo i da jos uvek bukti neka mrznja i haos. Zgrade na Andricevom vencu utonule u mrak, a preko raskosnih izloga Eurosalona prevucene debele metalne zaluzine. Na sred ulice zalozena je vatra. Saobracaj je potpuno obustavljen, nigde ni jednog vozila. Kontejneri na kolovozu, iz kojih dimi i smrdi strasan zadah zagoretine. Prolazimo kroz oblake dima, kao da smo se obreli u nekom SF filmu ili zaristu gradjanskog rata u Latinskoj Americi...

Реч-глас и реч-слика. Магнетизам менталне енергије у ритму духовних сродности...

Blok 45 (*.sprint.ca) - E braco da vidite kako siba murija po Windsoru, u Ontariju. Jebes nase "dzelate", nasi te jos prestanu tuci kad se umore, a ovi brate tuku dok ne umres i to ne jedan nego patrola. Nisam ni za rezim, ali necu ga da me plave, necu...
Grafit-man – (*.EUnet.yu) -"Al' nocu ti dodju u san / Asteriks i Sandokan
Ljuto kazu: Diz' se, stoko! / Razmisli jos jednom, udahni duboko
Ustaj stoko, diz' se moje oko!..."
Salamander (*.novogate) - I tako je krenuo Durdjevdan... Ne treba ni da pricam koji se haos napravio! Svi su bili na stolovima, svi su podigli ruke gore! Bilo je fenooooomenalno! Usledila je nezaobilazna Mesecina uz koju je nastao poseban haos i ludilo! Bilo je tu i par ciganskih pesama, a onda nesto u stilu Gipsy Kingsa... Tako smo pravili tulum sve do negde oko 03 h, kada su odsvirali fajront uz Corbino Dobro jutro...
Mika (*.verat.net) - OTVORENA KNJIGA - Duboko pamcenje
“Orao lebdi na vrhu Neba... “
Ali prethodno jedno pitanje...

- Ево га - рекао је Ненад наглас.

Компјутер је прецизно извршио његове налоге: Edit, Sellect All, Copy... У дрхтавој стрелици која је врлудала екраном, сада се скривао нови свет. Или нека испразна прича, интернет-препуцавање два залудњака? То се никада није знало.

Disconect, кликнуо је том истом стрелицом, компјутер је спремно прекинуо везу и он снимљени текст пренесе на екран:  Word, New document, Paste.


Господе мој, зеленооки мој Боже! - успео је да испише компјутер.

Док не потроши ватру и време


Земља се - у чуду врти сред Васељене...


Mika (*.verat.net) - OTVORENA KNJIGA - Duboko pamcenje
"Orao lebdi na vrhu Neba"...
Ali prethodno jedno pitanje: moze li se napisati internet roman, nesto kao "Otvorena knjiga", drugacija od ostalih? Knjiga koja ce biti struktura tekstova, mojih i vasih, nasa nova mogucnost da savladamo stvarnost. Dakle:
"Orao lebdi na vrhu Neba 

A lovac sa psima kruzi svojom stazom"...
(T. S. Eliot)


Анђелковић Миливој

Нема коментара:

Постави коментар