субота, 19. април 2014.

ЕСТЕТИКА ЗЕЗАЊА (1. наставак)

Београдски OFF роман у IN наставцима, са OUT-IN коментарима - из романа “Осмех Виз@нтије”...


1 - ЕСТЕТИКА ЗЕЗАЊА


Ненад је укључио компјутер и док су се плавичасти одбљесци развлачили из хладних чипова, сипљиво и успорено као закаснели снег, екраном протрчаше


Док се Земља још врти, док још светлости има


стихови које је неко непознат, неко наш богзна одакле и са ког континента,


Господе, подари свакоме оно што нема:


неко са бескрајним познавањем компјутера и његових оперативних система, уградио из даљине, док је био укључен на Велику Мрежу.

CONNECT TO INTERNET?- затрептало је питање на екрану, а испод су се настављали стихови:


мудроме дај главу,

плашљивцу коња бржег од сене…


Када је то показао Пеђи, пријатељу из студентских дана и компјутерском заљубљенику, он се одушевио:

- Види, види! Спринтер-текст! И то профи урађен! 

Укопао се пред монитор, не скидајући очи са њега, док песма није исцурила до краја:

 - Цццццц, ццц... Какав ортак! Дај, упознај ме са њим.

- Немам појма ко је. Не познајем човека.

- Штета, баш штета - Пећа није могао да одвоји очи од монитора. - А није се ни потписао!

- Зашто да се потпише?

- Како зашто, побогу! Тако чисто урађено, и то он-лине, преко Мреже! Ма, дај. човече!

- Али чему све то?

Пеђа је слегао раменима:

 - Тек тако... Молитва за почетак! Да ти трчка преко  екрана!

- Убацио је штоса ради?

- Аха... Нема ту користи, ни интереса... Чиста лепота:  знање које је постало моћ.

- Хоћеш да кажеш нешто као... као естетика зезања?

- Ма, све је ионако игра... И да знаш, добро си прошао. Да видиш шта су урадили Зорану! Све се заблокира ако одмах не укуца: "Волим и ја вас". И то три пута!


срећнику пара дај

и не заборави...


- А песма чак и није лоша! - додао је. - Чији су то стихови?

- Не знам. Али сазнаћу - обећао је Ненад.

Није сазнао, мада је од тада прошло ихај дана. 


и не заборави…


Слова на монитору се саплетоше и задрхташе, топила су се посрћући а уместо њих из дубина екрана изрони нов, стамен текст:

ТЕЛЕФОНСКИ ПОЗИВ!!!  Контакт тражи број 137…


…и не заборави на мене!


Број је Ненаду био непознат. Можда је Бранка, помислио је и одмах се подсмехнуо самом себи: Бранка! Откако га је напустила, није се јављала. И неће се јавити, знао је. Можда нека од оних њених керберки-заштитница? Са жељом да чује његов изгубљен глас и сврши од среће што су успеле да их раздвоје.

Телефон је зазвонио.


- Хало? - рекао је чврсто и оштро, као да гласом сече лед.

- Мишо, ти си? Јеси ли то ти, Мишо?

Није Бранка, наравно. Ни оне њене. Непознат, усплахирен женски глас.

- Погрешили сте број. Овде нема никаквог Мише.

- Добро - сагласила се. Није се чак ни зачудила. - Знате ли када ће бити ту?

- Позовите поново.  И пазите како окрећете бројеве.

- Овај је дигитални - објаснила је. - Сасвим нов, панасоников. Не може бити грешке.

Било је нечег познатог у њеном гласу. Нечег што је Ненада подсећало на већ доживљено и лепо, али то још увек није могао да дефинише.

- Одлично - прихватио је разговор. - Само пажљиво бирајте бројке.

- Када дође, реците му...

Заћутала је и чуо је само њено узнемирено дисање, као да доноси неку велику одлуку коју је тешко изрећи.

- Али - почео је. - То никако није...

- Добро, добро. Јавићу се касније.

И - клик. Веза је била прекинута.

Нагласак, сетио се Ненад. Тај њен меки, познати нагласак...


Док се Земља јос врти, о Господе -  објашњавао је текст на монитору.


- Добро је што га не познајем - процедио је оног дана. - А ти, Пеђа, уради нешто! Можда има вирусе у прилогу?

- Хоћу, чим се ти склониш од компјутера. Смањујеш му потенцијал тим твојим негативним зрачењима! То ћемо ми, стручњаци да  решимо. Сами. Ефикасно и професионално, без емоција.

- Добро - сагласио се Ненад. - Решите, али да знаш...

- Смести се у неки ћошак и мисли нешто позитивно. Како си оно рекао: Естетика зезања, зар не? Што се не би тога подухватио?


И Пеђа се сместио за компјутер и почео да му извлачи и преврће унутрашњост, али  на екрану.

- Доакаћемо ми њему - довикивао је повремено. - Изградићемо штит! Не антибалистички, не за рат звезда. Све је то спорно. Већ онај прави, цивилизацијски. Разумеш? Онај антички... Или још боље - византијски! Да, баш тај!... Колико је оно Византија постојала?

-  Једанаест векова.

- Толико? То се зове традиција!

- Довољно да је измрцваре Запад и Исток, па и ми, пре него што је уништена.

- Молим???

- Довољно да постане основ европске цивилизације - исправио се Ненад.

- Е, таквог те волим: позитивног. Одмах и мени крене посао.

Естетика зезања, помислио је Ненад. То је то.


дај оном што жели власт

да се навлада...

да се навлада у сласт - настављали су се стихови на монитору пред Ненадом.


Укључио је  Експлорер и отворио везу са Интернетом...


...а компјутер га је обавестио:

КОНТАКТ УСПОСТАВЉЕН!!! 
Улаз у Велику Мрезу слободан!

Екран је податно затреперио а плави свет Интернета је раширио своје мреже. Пулсирајући, израњали су стари линкови и нове виртуелне станице; нај-wеb месеца и његови претенциозни спонзори; news агенцијске и алтернативне, познате адресе и оне друге, личне и посебне, оне без призива... 

Анђелковић Миливој


amika@verat.net



Коментари:

OTVORENA KNJIGA - PLAVI SVET INTERNETA



URL FoRuMi html_URL FoRuMi   html URL  FoRuMi   html  URL URL FoRuMi  

_i kazes uzbudio si se, skocila ti palamarcina sred metroa? Mora da ti je bilo blam kako izaci na vrata._

Rade (209.90.*) - Neverovatne su nase devojke. U metrou u Torontu, pre neki dan, pored mene sede dve devojke u ranim tridesetim godinama i pricaju na engleskom. Plavusa sa mladezom iznad usne okrenu na srpski - kao, da je niko ne razume - i isprica prijateljici svoje najtajnovitije erotske dozivljaje sa nekim tipom sa njenog posla. Prijateljica se ocito uzbudila, a bogami i ja...

Os (*.infosky.net)  - Slusajte domace hitove i stare dobre stvari dok surfate!
“Izadji oko ponoci, disi nocni zrak,
stavljaj nogu pred nogu, u patroli kroz grad...”

No name (209.166.*) - I kazes uzbudio si se, skocila ti palamarcina sred metroa? Mora da ti je bilo blam kako izaci na vrata. Deder, prepricaj nam detalje, da i mi malo uzivamo.

Gunduliceva 11 (149.99.*) - Kod nas u Winnipegu takvi su slucajevi retki, jer se mi Srbi medjusobno znamo. Ono sto pamtim je kad su dve nase usle i jedna pocela da prica neke tamo gluposti, kad ce ti druga: "Kupila sam CD, sta mislis kako mu se okrece B strana"? Tu sam poceo da urlam na glas da su me Kanadjani gledali kao da sam iz ludnice pobegao. Ja se brate smejem do kesa, a oni ne kapiraju ni kome, ni zasto, misle prs’o baja, Sezame, otvori se...
 
Разговори у десет, дванаест и више руку, помислио је Ненад. Архаична лепота трача и приповедања. Метафизика електронике сажела је простор на мистични круг обасјан ватром на огњишту…

Naomi (*.home.com) -  Za izvodjenje akcije  potrebna je dobro organizovana grupa zbog opasnosti od policije… "Ja, nazalost, nisam imao srece, posto su mene i neke moje drugove, dok smo pisali poruke blizu Saborne crkve, uhapsili i malo pesnicali.

Rade (209.90.*) - Plavusa se hvalila kako je taj tip derao skoro sat vremena. Kaze: taman kad sam mislila da je riknuo a on me okrene pa nastavi sa guze. U pocetku mi se nije bas svidelo al’ posle bolje karanje u zivotu nisam imala, onaj moj je nula. Picim sa sa tim tipom zadnjih 2-3 meseca, svaki 2-3 dan...

Os (*.infosky.net) - “...vices: 'Stoj! Stoj!' i spustas ruku ka boku.
Pucanj odjekuje kao grom,
nesto te udara u grudi, glavom pogadjas plocnik... “

Топло-хладно, најежио се Ненад. Кроз руку која се завршавала стрелицом-курсором  пројурили су трнци. Летео је кроз хаос инфо-структура, фрагмената и ђубрета електронског и видео како се  елементи сударају, препознају и привлаче. 
Као на почетку света. 
Из једног недовршеног и  ентропији склоног доспео сам у други, још у зачетку, који тражи Велику Реч...
Али овде Реч поседују људи.


Viewer (*.yubc.net)  - Beograd oko ponoci. Toplo aprilsko vece. Grad je prepun nenormalno dobrih riba.Obisao sam par lokala sa drustvom: DEL MAR, UNDERGROUND, TROZUBAC, ULAZ. Ne mogu da se otmem utisku: ribe su nam savrsene. Samo su strasno nekomunikativne. Krecu se u formaciji “kvadrat”, po 3-4 u gomili. Kao nekad ruske ekskurzije...

Uhuh  (*.iol.cz) - Brate, nase su ribe uvek bile najbolje. Sa ono malo sirotinje sto skuckaju, znaju da kupe super krpice, a znaju vala i da ih nose. Za njihovo asocijalno ponasanje, kriva je bagra. Kada ih isprepadaju 2-3 sabana, moraju da drze gard i prema domacima.
Kako je na splavovima? Da li su u Del Maru otvorili bastu?

Long distance cene:23 c/min Juga, Bosna i Hrvatska, a Makedonija 30 c/min >< Casino on Net  -  Click To Play! <  J  > Obradujte vase najmilije! < > Isporuka cveca i poklona po celom svetu!



Залутао сам, схватио је Ненад. Изгубио сам се између жељеног и непостојећег. R’n’R’  дестинације у Непознато. Нова је само патетика фенси веб-дизајна, а онда се наставља банално. Итинерар, мој до мога... 
Свако прича своју причу. И чита само себе…  Не себе, већ свој текст, прву рутинску реченицу дневне комуникације која значи само да-не, јесте-није, црно-бело… Да чита СЕБЕ видео би, осетио, био би нешто друго…

Укуцао је адресе из бележнице, екран се  заплавео и отворио а Велика Мрежа га је усисала у себе. Требало је заобићи претенциозне маглине мега-информација, не подлећи зову еротичности, истрпети нападну комерцијалност реклама. Као Одисеј се промувати између актуелних Скила и Харибди, не осврнути се на посесивну песму профита,  у једра покупити линкове спонзора...

И успут погледати о чему то настављају да пишу:

Naomi (*.home.com) – "Rekorder u ‘disciplini’ pisanja grafita je jedan Novosadjanin koji je s bocicom auto-laka uspeo da u Zmaj-Jovinoj ulici iscrta cak 70 pesnica... Najbolje ih je pisati plavom bojom, jer se poruka moze procitati cak i kada je prekrecena..."

Os (*.infosky.net) - “Krvaris oko ponoci i dises nocni zrak,
lezis na ledjima i vices u toki-voki... “

Клик, јавио се телефон, сасвим кратко.
(Ускоро - 2. наставак)

Анђелковић Миливој


Електронско издање у припреми...
 

Нема коментара:

Постави коментар