Београдски OFF роман у IN наставцима, са OUT-IN коментарима - из романа
“Осмех Виз@нтије”...
1 - ЕСТЕТИКА ЗЕЗАЊА
Ненад је укључио компјутер
и док су се плавичасти одбљесци развлачили из хладних чипова, сипљиво и
успорено као закаснели снег, екраном протрчаше
Док се Земља још врти, док још светлости
има
стихови које је неко
непознат, неко наш богзна одакле и са ког континента,
Господе, подари свакоме оно што нема:
неко са бескрајним познавањем
компјутера и његових оперативних система, уградио из даљине, док је био укључен
на Велику Мрежу.
CONNECT TO INTERNET?-
затрептало је питање на екрану, а испод су се настављали стихови:
мудроме дај главу,
плашљивцу коња бржег од сене…
Када је то показао Пеђи,
пријатељу из студентских дана и компјутерском заљубљенику, он се одушевио:
- Види, види! Спринтер-текст!
И то профи урађен!
Укопао се пред монитор, не
скидајући очи са њега, док песма није исцурила до краја:
- Цццццц, ццц... Какав ортак! Дај, упознај ме
са њим.
- Немам појма ко је. Не
познајем човека.
- Штета, баш штета - Пећа
није могао да одвоји очи од монитора. - А није се ни потписао!
- Зашто да се потпише?
- Како зашто, побогу! Тако
чисто урађено, и то он-лине, преко Мреже! Ма, дај. човече!
- Али чему све то?
Пеђа је слегао раменима:
- Тек тако... Молитва за почетак! Да ти трчка
преко екрана!
- Убацио је штоса ради?
- Аха... Нема ту користи, ни
интереса... Чиста лепота: знање које је
постало моћ.
- Хоћеш да кажеш нешто као...
као естетика зезања?
- Ма, све је ионако игра... И
да знаш, добро си прошао. Да видиш шта су урадили Зорану! Све се заблокира ако
одмах не укуца: "Волим и ја вас". И то три пута!
срећнику пара дај
и не заборави...
- А песма чак и није лоша! -
додао је. - Чији су то стихови?
- Не знам. Али сазнаћу -
обећао је Ненад.
Није сазнао, мада је од тада
прошло ихај дана.
и не заборави…
Слова на монитору се
саплетоше и задрхташе, топила су се посрћући а уместо њих из дубина екрана
изрони нов, стамен текст:
ТЕЛЕФОНСКИ ПОЗИВ!!! Контакт тражи број 137…
…и не заборави на мене!
Број је Ненаду био непознат.
Можда је Бранка, помислио је и одмах се подсмехнуо самом себи: Бранка! Откако
га је напустила, није се јављала. И неће се јавити, знао је. Можда нека од оних
њених керберки-заштитница? Са жељом да чује његов изгубљен глас и сврши од
среће што су успеле да их раздвоје.
Телефон је зазвонио.
- Хало? - рекао је чврсто и
оштро, као да гласом сече лед.
- Мишо, ти си? Јеси ли то ти,
Мишо?
Није Бранка, наравно. Ни оне њене.
Непознат, усплахирен женски глас.
- Погрешили сте број. Овде
нема никаквог Мише.
- Добро - сагласила се. Није
се чак ни зачудила. - Знате ли када ће бити ту?
- Позовите поново. И пазите како окрећете бројеве.
- Овај је дигитални -
објаснила је. - Сасвим нов, панасоников. Не може бити грешке.
Било је нечег познатог у њеном
гласу. Нечег што је Ненада подсећало на већ доживљено и лепо, али то још увек
није могао да дефинише.
- Одлично - прихватио је
разговор. - Само пажљиво бирајте бројке.
- Када дође, реците му...
Заћутала је и чуо је само њено
узнемирено дисање, као да доноси неку велику одлуку коју је тешко изрећи.
- Али - почео је. - То никако
није...
- Добро, добро. Јавићу се
касније.
И - клик. Веза је била
прекинута.
Нагласак, сетио се Ненад. Тај
њен меки, познати нагласак...
Док се Земља јос врти, о Господе - објашњавао
је текст на монитору.
- Добро је што га не познајем
- процедио је оног дана. - А ти, Пеђа, уради нешто! Можда има вирусе у прилогу?
- Хоћу, чим се ти склониш од
компјутера. Смањујеш му потенцијал тим твојим негативним зрачењима! То ћемо ми,
стручњаци да решимо. Сами. Ефикасно и
професионално, без емоција.
- Добро - сагласио се Ненад.
- Решите, али да знаш...
- Смести се у неки ћошак и
мисли нешто позитивно. Како си оно рекао: Естетика зезања, зар не? Што се не
би тога подухватио?
И Пеђа се сместио за
компјутер и почео да му извлачи и преврће унутрашњост, али на екрану.
- Доакаћемо ми њему -
довикивао је повремено. - Изградићемо штит! Не антибалистички, не за рат
звезда. Све је то спорно. Већ онај прави, цивилизацијски. Разумеш? Онај
антички... Или још боље - византијски! Да, баш тај!... Колико је оно Византија
постојала?
- Једанаест векова.
- Толико? То се зове
традиција!
- Довољно да је измрцваре
Запад и Исток, па и ми, пре него што је уништена.
- Молим???
- Довољно да постане основ
европске цивилизације - исправио се Ненад.
- Е, таквог те волим:
позитивног. Одмах и мени крене посао.
Естетика зезања, помислио је
Ненад. То је то.
дај оном што жели власт
да се навлада...
да се навлада у сласт - настављали су се стихови на монитору пред Ненадом.
Укључио је Експлорер и отворио везу са Интернетом...
...а компјутер га је обавестио:
...а компјутер га је обавестио:
КОНТАКТ УСПОСТАВЉЕН!!!
Улаз у Велику Мрезу слободан!
Улаз у Велику Мрезу слободан!
Екран је податно затреперио а
плави свет Интернета је раширио своје мреже. Пулсирајући, израњали су стари
линкови и нове виртуелне станице; нај-wеb месеца и његови претенциозни
спонзори; news агенцијске и алтернативне, познате адресе и оне друге, личне и
посебне, оне без призива...
Анђелковић Миливој
amika@verat.net
Електронско издање у припреми...
Коментари:
OTVORENA KNJIGA - PLAVI SVET INTERNETA
URL FoRuMi
html_URL FoRuMi
html URL FoRuMi html URL URL FoRuMi
_i kazes uzbudio si se, skocila
ti palamarcina sred metroa? Mora da ti je bilo blam kako izaci na vrata._
Rade (209.90.*) -
Neverovatne su nase devojke. U metrou u Torontu, pre neki dan, pored mene sede
dve devojke u ranim tridesetim godinama i pricaju na engleskom. Plavusa sa
mladezom iznad usne okrenu na srpski - kao, da je niko ne razume - i isprica
prijateljici svoje najtajnovitije erotske dozivljaje sa nekim tipom sa njenog
posla. Prijateljica se ocito uzbudila, a bogami i ja...
Os
(*.infosky.net) - Slusajte domace hitove
i stare dobre stvari dok surfate!
“Izadji oko
ponoci, disi nocni zrak,
stavljaj nogu
pred nogu, u patroli kroz grad...”
No
name
(209.166.*) - I kazes uzbudio si se, skocila ti palamarcina sred metroa? Mora
da ti je bilo blam kako izaci na vrata. Deder, prepricaj nam detalje, da i mi
malo uzivamo.
Gunduliceva
11
(149.99.*) - Kod nas u Winnipegu takvi su slucajevi retki, jer se mi Srbi
medjusobno znamo. Ono sto pamtim je kad su dve nase usle i jedna pocela da
prica neke tamo gluposti, kad ce ti druga: "Kupila sam CD, sta mislis kako
mu se okrece B strana"? Tu sam poceo da urlam na glas da su me Kanadjani
gledali kao da sam iz ludnice pobegao. Ja se brate smejem do kesa, a oni ne
kapiraju ni kome, ni zasto, misle prs’o baja, Sezame, otvori se...
Разговори у десет, дванаест и више руку, помислио је
Ненад. Архаична лепота трача и приповедања. Метафизика електронике сажела је
простор на мистични круг обасјан ватром на огњишту…
Naomi (*.home.com)
- Za izvodjenje akcije potrebna je dobro organizovana grupa zbog
opasnosti od policije… "Ja, nazalost, nisam imao srece, posto su mene i
neke moje drugove, dok smo pisali poruke blizu Saborne crkve, uhapsili i malo
pesnicali.
Rade (209.90.*) -
Plavusa se hvalila kako je taj tip derao skoro sat vremena. Kaze: taman kad sam
mislila da je riknuo a on me okrene pa nastavi sa guze. U pocetku mi se nije
bas svidelo al’ posle bolje karanje u zivotu nisam imala, onaj moj je nula.
Picim sa sa tim tipom zadnjih 2-3 meseca, svaki 2-3 dan...
Os (*.infosky.net)
- “...vices: 'Stoj! Stoj!' i spustas ruku
ka boku.
Pucanj
odjekuje kao grom,
nesto te udara
u grudi, glavom pogadjas plocnik... “
Топло-хладно,
најежио се Ненад. Кроз руку која се завршавала стрелицом-курсором пројурили су трнци.
Летео је кроз хаос инфо-структура, фрагмената и ђубрета електронског и видео како се елементи сударају, препознају и привлаче.
Као на почетку света.
Из једног недовршеног и ентропији склоног доспео сам у други, још у зачетку, који тражи Велику Реч...
Али овде Реч поседују људи.
Као на почетку света.
Из једног недовршеног и ентропији склоног доспео сам у други, још у зачетку, који тражи Велику Реч...
Али овде Реч поседују људи.
Viewer (*.yubc.net) - Beograd
oko ponoci. Toplo aprilsko vece. Grad je prepun nenormalno dobrih riba.Obisao
sam par lokala sa drustvom: DEL MAR,
UNDERGROUND, TROZUBAC, ULAZ. Ne mogu da se otmem utisku: ribe su nam
savrsene. Samo su strasno nekomunikativne. Krecu se u formaciji “kvadrat”, po
3-4 u gomili. Kao nekad ruske ekskurzije...
Uhuh (*.iol.cz) - Brate, nase su ribe uvek bile
najbolje. Sa ono malo sirotinje sto skuckaju, znaju da kupe super krpice, a
znaju vala i da ih nose. Za njihovo asocijalno ponasanje, kriva je bagra. Kada
ih isprepadaju 2-3 sabana, moraju da drze gard i prema domacima.
Kako je na splavovima? Da li su u Del
Maru otvorili bastu?
Long
distance cene:23 c/min Juga, Bosna i Hrvatska, a Makedonija 30 c/min
>< Casino on Net - Click
To Play! < J > Obradujte
vase najmilije! < > Isporuka cveca i poklona po celom svetu!
Залутао сам, схватио је Ненад. Изгубио сам се између жељеног
и непостојећег. R’n’R’ дестинације у Непознато. Нова је само патетика фенси веб-дизајна, а онда се наставља банално. Итинерар, мој до
мога...
Свако прича своју причу. И чита само себе…
Не себе, већ свој текст, прву рутинску
реченицу дневне комуникације која значи само да-не, јесте-није, црно-бело… Да
чита СЕБЕ видео би, осетио, био би нешто друго…
Укуцао је адресе из бележнице, екран се заплавео и отворио а Велика Мрежа га је
усисала у себе. Требало је заобићи претенциозне маглине мега-информација, не
подлећи зову еротичности, истрпети нападну комерцијалност реклама. Као Одисеј се
промувати између актуелних Скила и Харибди, не осврнути се на посесивну песму
профита, у једра покупити линкове
спонзора...
И успут погледати о чему то настављају да пишу:
Naomi (*.home.com)
– "Rekorder u ‘disciplini’ pisanja grafita je jedan Novosadjanin koji je s
bocicom auto-laka uspeo da u Zmaj-Jovinoj ulici iscrta cak 70 pesnica...
Najbolje ih je pisati plavom bojom, jer se poruka moze procitati cak i kada je
prekrecena..."
Os
(*.infosky.net) - “Krvaris oko ponoci i
dises nocni zrak,
lezis na
ledjima i vices u toki-voki... “
Клик, јавио се
телефон, сасвим кратко.
(Ускоро - 2. наставак)
Анђелковић
Миливој
Електронско издање у припреми...
Нема коментара:
Постави коментар