Бата OFF NАТА – у IN наставцима на
1.
МИКИНА ПРИЧА: ТРИНАЕСТО САЗВЕЖЂЕ
_sta je to o cemu toliko treba pricati?ovaj svet je tako savrseno i
jednostavno sazdan: jedan vladar na nebu i
Када се Почасни Чувар небеског Зодијака
осмелио да Његовом Величанству, Краљу Шпаније и наследном маркизу Остатка света,
поднесе извештај о необичним догађањима на небу, краљ је управо завршио обилну вечеру
и врхом позлаћеног ножа чачкао остатке хране
из своје краљевске вилице. Слуге су смерно стајале са стране, готово невидљиве,
у нишама су догоревале велике бакље.
Краљ је слушао свог главног астролога расејано климајући главом:
на небу је одувек све у најбољем реду па би могао да својим титулама дода и гроф
од Дванаест сазвежђа Зодијака...
- ...а то ново, тринаесто сазвежђе... - објашњавао је астролог.
Краљ се загледа у њега,
као да га први пут види, а његов нож застаде у ваздуху. Астролог пребледе и заћута,
слуге добише боју драперија а буктиње засветлеше
још јаче, да разбију то црнило које се појавило у краљевским одајама. Јер, знало
се: ако краљ на неког упери свој позлаћени, сараценски нож, тај неће дочекати јутро.
- Шта си рекао! - грмну краљ. - Какво тринаесто... Па зар ти не
знаш да је то број Јуде и... и...
Астролог клече на једно колено и пре него што га је опрљио пламен
гнева из краљевских очију он дрхтавим рукама разви пергамент на коме је ноћима и
ноћима радио:
- Величанство, желео сам да будем потпуно сигуран пре него што
тај нови дар неба подарим Вашој Преузвишеној...
-...а то је и... и знак
вештичјег састајалишта - сети се краљ најзад.
- Стража! - грмну, а шест верних витезова-штитоноша притрчаше, шкрипећи новим бљештавим
оклопима.
... - и да Ваше Величанство умолим да лично, својим краљевским
погледом, осмотри то ново сазвежђе које неспорно такође припада Вашој круни ако
Ви тако одлучите... - настави астролог дрхтећи и пружи пергамент.
Краљ презриво замахну ножем и мапа неба одлете на пладањ са печењем
и оријенталним сосовима који су те вечери сервирани.
Витезови истргоше мачеве меркајући астролога који је и даље клечао
погнуте главе. Још само једна реч и тај уображени звездочатац...
Краљ одлучним покретом задену нож у сару своје краљевске чизме:
- Идемо на највишу кулу - одлучи. - Хоћу то да видим својим очима!
Тешко теби ако ти вешци и вештице не буду
у пуном броју!
- Биће - рече астролог. - Тамо су већ данима... Али то нису вештице
него...
Међутим, краљ је већ излазио окружен витезовима и астролог узе
своју мапу, пажљиво је обриса и пожури за њима.
Пењање је потрајало и краљ
је узнет горе, на раменима својих витезова, по уским, спиралним степеницама којима
није прошао још од дечачких дана. А одгоре се видело пола Шпаније обасјано месечином
и цело, огромно, ноћно небо осуто звездама. Ветар је хујао, чуо се хук сова а ројеви
слепих мишева су тонули и узлетали ка Месецу.
- Тамо, Ваше Величанство - проговори астролог задихано - тамо,
између првог и дванаестог сазвежђа.
Заиста, тамо где је некада било црнило најдубљег неба, сада су
блистали ројеви нових звезда. Између њих су трепериле маглине, а читава јата искри
су кружила од једне до друге; чинило се да звезде разговарају и непрекидно шаљу
поруке на све стране.
- Шта им то значи? - упита краљ. - Шта је то о чему толико треба
причати? Овај свет је тако једноставно и савршено саздан: један владар на небу и
још један - ја, краљ Шпаније - на земљи.
О чему то причају?
- Договарају се где да пошаљу неки посебан дар из Обећане земље.
- Нека га пошаљу овамо. То може бити достојно само краља. Реци
им то. Кажи: краљ Шпаније вам наређује.
- Али, Величанство, ја не могу да наређујем звездама...
- Да, ти
си само чувар Зодијака... Упути гласнике у Обећану земљу. Хоћу да тај дар пошаљу
овамо!
И краљ још једанпут погледа сав тај нови сјај и бљештавост ноћног
неба. Звезде су трепериле јаче него икад, а ројеви искрица између њих формирали
су велику мрежу у коју су ухваћена три разграната
јеленска рога, налик на три нова слова која
су постала тако важна у шпанској азбуци - WWW.
2. МИТ О ЕЛ ДОРАДУ
_prica/legenda kao zamena za bitku i
oruzje. to i ja pokusavam da uradim, samo sto su moji spanci drugaciji
Ivy
(*.sprint.ca) - E, moj Miko, vidi se da si sa brdovitog Balkana... Tamo vi jos
uvek verujete u cuda i mitove! Ispricacu ti 'myth' o El Doradu, procitaj ga
pazljivo:
Kada su Spanci poceli da otkrivaju
Amazon negde s pocetka 16. veka, stvorili su probleme domorocima koji su se
dosetili da Spancima ispricaju pricu i tako ih zadrze dalje od sebe.
Prica je sledeca: Spancima je receno
da usred dzungle postoji misteriozno mesto sagradjeno od zlata. Spanci su
proveli godine i godine trazeci to mesto. Kadgod su pitali za pravac dobijali
su odgovor od domorodaca: ne, nije ovde, samo nastavite dalje... pravo.
To je i moj odgovor: trazite El Dorado? El Dorado je juce, danas i
sutra. El Dorado
je koliko mit toliko i stvarnost, it's up to you!
Mika (*.verat.net) – Nisi mi odgovorila sta ce rakete da pogode? Evo,
obecavam da nijedna nece stici do Toronta, izuzev ako CNN dodje da to snima.
Tada ne bih odoleo.
Tvoja interpretacija El Dorada mnogo
mi se svidja - prica/legenda kao zamena za bitku i oruzje. To i ja pokusavam da
uradim, samo sto su moji Spanci drugaciji, a ni kulturoloski se bas nisu
proslavili, jedino im distanca uspeva. Sada mogu da napisem Ivy-nu pricu o
osvajanju Eldorada.
Ivy
(*.sprint.ca) – Samo imaj na umu da se El
Dorado sastoji iz dve reci : el je clan, dorado je
pozlacen, znaci pozlaceno.
Mika (*.verat.net) - Sve je to vec pozlaceno, Ivy, i to obostrano. Seti se
onih Eliotovih stihova iz “Putovanja mudraca”; svaki stih se moze “prevesti” na
ono sto nam se dogadjalo i sto se dogadja:
... da l' citav predjosmo taj put
zbog
Rodjenja ili Smrti? Sigurno, bilo je
Rodjenje tu,
Dokaz imasmo i nema u to sumnje.
Vidjao sam i pre rodjenje i smrt,
Ali mislio sam da su drukciji; ovo
Rodjenje bese
Teska i gorka agonija za nas, kao
Smrt, nasa smrt.
Vratili smo se u nase zemlje, u
Kraljevstva ova,
Ali nam ne bese vise lako pri dusi, u
starom poretku stvari,
Sa tudjim svetom sto drzase se bogova
svojih.
Bila bi mi draga jos jedna smrt.
3. IVY-НА ПРИЧА: ПУТОВАЊЕ
МУДРАЦА
Већ сутрадан по краљевом наређењу, брод са изабраним истраживачима, витезовима и залудњацима свих врста
развио је заставу Шпаније, разапео једра и испловио у потрагу за Обећаном земљом.
После много дана тумачења знакова на небу и мору, пред њима се
појавила обала, сва у магли. Искрцали су се не надајући се ничем добром, за сваки
случај поболи заставу Шпаније и запитали забленуте домороце:
- Ел Дорадо? Тхере ис Ел Дорадо?
- Но, сер - рекоше домороци углас. - Но! Yоу муст го офф! Го офф!
И они кренуше даље. Обала преко
пута је била такође сива, али магли више није било а ветрови су доносили далеке,
слаткасте мирисе негде са копна.
- Ел Дорадо?
- Нон, месиеур - рекоше домороци. - Још нам само то треба! Морате
ићи даље, даље...
Ово ће потрајати, помислили су и припремили се за дуго путовање
копном.
И тако, од земље до земље, увек
исто: застава, збуњени домороци, питање...
- No es, amigos! Даље,
даље... Nicht! Још даље... Nijente! Да, даље, даље...
Дани су постајали све дужи, сунце
је преливало поља, у млазевима се пробијало кроз шумско лишће и умножавало на треперавим
водама.
То је знак, разумели су, само небо их води ка циљу. Треба ићи
за светлостима, као што то чине птице-селице.
Убрзо, ево га: светлост. Застава. Домороци. Ел Дорадо?
- Ние братко, ние. Пу,
пу, пу! Дале, далечкије!
И опет светлост, застава, домороци
на видику...
Али сада, први пут, нису морали ни да питају.
Још је била ноћ, на небу се видело свих тринаест сазвежђа, сунце
је још блудело иза хоризонта а око њих су бљештале светлости из земље, са огромног
биља, у води, из црнила чак. Около су летеле велике птице крутих крила, ватрене
змије су палацале са неба и пропињале се са земље. Одасвуд је тутњало и све се претварало
у бљесак. Толики да су чак и домороци били обележени њиме - многи су на врху главе
имали белу мрљу.
Не, није могло бити сумње: ово је Ел Дорадо! Чудан, опасан и застрашујући,
али Ел Дорадо.
Поклон намењен краљу Шпаније нашли су прикривен, на ивици шумарка:
огроман и витак пламени мач. Био је тамноплаве боје, оне коју има само толедски
челик кован позлаћеним чекићима, са троструким палацавим врхом и богатим балчаком
од жеженог злата украшеног ивy-ним бисерима. Његово моћно, издужено тело треперило је
плавичастим искрама и севало у полумраку, кротећи муње у себи.
Када су погледали низ његову бљештаву оштрицу, засењени од светлости
и праскања муња, угледали су мајушну али сасвим јасну и познату слику: највишу кулу
у својој домовини, ону са које се види пола Шпаније. Додирнули су балчак; пламени мач је узлетео и муњевито нестао на хоризонту,
хитајући из Ел Дорада као небески поклон Његовом краљевском величанству, владару
Шпаније и Остатка света.
У том тренутку звезде су заблистале и као да су кренуле ка Земљи,
а искричава мрежа тринаестог сазвежђа очврснула је око оних необичних слова која
су подсећала на разгранате, троструке јеленске рогове.
4. КАД ПРАВДА ИМА
МЕНОПАУЗУ
_mozda je ovo doba kada pravda ima menopauzu? postaje "stara,
debela i ruzna", odnosno iskusna i mudra_
Mika (*.verat.net) - Plameni mac je
poleteo. Ali gde? Kao u prici o fakiru koji je zasvirao i izmamio zmije iz
cupa, a onda nije mogao da pronadje melodiju koja ce ih vratiti natrag. Sta se
sa fakirom dogodilo? Mozda svira jos uvek?
King (*.edu.au) - Miko, neke rakete su bacane i u Jadran. Za one - resto,
nadji dolje medju ribama mjesto... To su bile one koje se nisu mogle vratiti u
cup :)...
Mika (*.verat.net) - Da, King, nema te melodije koja ce sve vratiti kao da
nista nije bilo.
Ivy
(*.sprint.ca) - A sto ne bi tvoja bomba/raketa pala pored Gracanice, pored
“vizantijskog osmeha”? Znas ono: 'ko se poslednji smeje najsladje se smeje'?!
Mika
(*.verat.net) - Raketa su vec padale pored Gracanice, sada bi to bilo olako
"prepisivanje" stvarnosti. Zasto da ponovo promovisem ono sto se ne
moze opravdati?
Pravda je, kazu, spora i - slepa.
Bojim se da ce pogoditi neki kic-cilj, mozda neku glamuroznu gala priredbu. Ili aero-miting? To bi cak imalo i logike: u pitanju su
takodje avioni, kao oni koji su ispalili rakete, pa, u ime Cuvara svetlosti...
Ivy
(*.sprint.ca) - Zasto ne bi tu tvoju Pravdu lisio raketa?
Ponovo se vracam na nesto sto nisi
prihvatio, sta mislis da 'trojstvo': dystopia, myopia i utopia uklopis negde?
Myopia - to bi bio ti, ja, oni, svi mi, nesposobni da vidimo sta je ispred nas.
Dystopia - sadasnjost koja ide u entropiju. Pa seti se molim te, i 'Fahrenheit
451', i 'Brave neњ њorld' i Orњelova 1984, i filma 'Blade runner'! Zar te knjige nisu i sada opomena, koliko su
aktuelne? Pritom mislim ne samo na rat u Yu, koji je tebi izgleda ipak glavna
tema, nego sire i dalje. Na potpunu globalizaciju i kontrolu koja je mnogo
opasnija na 'duzi rok' nego taj isti rat u nasoj zemlji.
Mika
(*.verat.net) - Da Pravdu lisim raketa? Vec je spora i slepa, znamo da ima
mnogo lica, cak i mana, pa jos da bude i bespomocna?
A mozda i jesi u pravu - za Pravdu
treba naci novo ime u saglasju sa njenom novom dimenzijom: vec je kreator i
zastitnik svrsenog cina, opredeljuje se prema interpretaciji dogadjaja od
strane onoga ko je preziveo. Onda dolazi Nepravda koja po definiciji cini
suprotno Pravdi pa tako, i nehotice, cini Dobro. I opet smo stigli do Volanda u
"Majstori i Margariti", zar ne?
Ili, kako bi to King rekao: kakvu to
muku, "kvrzicu" ima Cuvar svetlosti kada hoce da preuredjuje svet?
Sto bi se on time bavio? Jer, dovoljno je da malo izjednaci belilo i tamnilo
gde se oni poremete pa da mu bude lepo.
King
(*.edu.au) - Test:
“Before enlightenment / chop њood and carry њater.
After enlightenment / chop њood and carry њater.”
(Ancient Chinese Proverb)
Ivy
(*.sprint.ca) - Pre i posle prosvetljenja
cepaj drva i nosi vodu...:)' Right
on, King, ali u Kini. Tamo se cak i bioloski procesi, kao sto je menopauza,
dozivljavaju na drugaciji nacin. Kao ostvarenje mudrosti, slobode i
opustenosti, nesto cemu se od rodjenja stremi.
Tetka Hulia
(210.74.*) - Meni se od tih kineskih poslovica najvise svidja: 'Na koju god stranu se okrenes - ledja su ti
pozadi'! Je l’ znas da je za Kineskinju u godinama najveci kompliment reci
joj: 'Kako ste vi stari i debeli!'
Mika
(*.verat.net) - Da ostanem dosledan sebi i da Cuvarima svetlosti ne podarim
ravnodusnost: mozda je ovo doba kada Pravda ima menopauzu? Trenutak kada
postaje "stara, debela i ruzna", odnosno iskusna i mudra, zavisno od
toga sta (i odakle) posmatramo. Najzad, i ona ima traumaticnu proslost, nije ni
njoj lako.
King
(*.edu.au) - Test: KAD PRAVDA IMA
MENOPAUZU
Zapisano na volanu automobila / na
autoputu,
pri voznji od 100 na sat, / jednog od
ovih dana
kada Pravda ima / menopauzu:
Bolje je imati / jednog pravog / prijatelja
nego stotinu /laznih.
Bolje je imati / jednog pravog / neprijatelja
nego stotinu / nazovi prijatelja.
A ovo je vazno:
bolje je nista / ne imati
nego tegliti / nesto lazno!
(Dany Free)
Mika
(*.verat.net) - To je to, King! Kao sto vidis, Pravda ipak pobedjuje - sve
manje ima tog laznog koje teglimo.
5. KING-ОВА ПРИЧА: ТЕСТ
ЗА КРАЉЕВЕ
_tamo gde je nekada bila najvisa kula spanije sada je, iznad hrpi
kamenja, lebdeo ogroman oblak prasine._
После одласка експедиције у Ел Дорадо,
краљ је данима био замишљен и нервозан. Витезови су по двору ходали без шума, чувајући
се да шкрипа оклопа или звекет оружја не наруше тишину, слуге су бледеле прибијајући
се уз зидове, бакље у нишама су нечујно димиле.
- Када ће већ једном да пронађу тај Ел Дорадо - говорили су дворјани
један другом - па да се вратимо нормалном животу: баловима, карневалима и веселим
седељкама до сутра...
Само је Чувар небеског Зодијака слутио да жеља за Ел Дорадом није
разлог краљевог нерасположења. Обрадовао се када је краљ почео често да га позива,
забринуо се када је схватио да њега нешто друго мучи. Али шта је то, чему то свакодневно
пропитивање о положају звезда данас и о њиховим констелацијама пре тридесет година,
када је краљ био млади принц пред којим су сви путеви били отворени? Па оно краљево
непрекидно поигравање са голим, позлаћеним ножем, његовим "првим мачем"
добијеним још у детињству...
Тај нож је био само магијска слика правог сараценског мача, његова
уметничка минијатура. Али, кад краљ њиме
покаже на неку државу, она постаје део Круне, кад га упери на неки град,
витеза или странца - они нестају са лица земље. Међутим, ово што краљ сада чини,
тај симбол моћи и власти у краљевим вилицама, то није добар знак, мислио је астролог.
И то нож који је увек го, једино сечиво у Шпанији које никада није било у канији. Краљ га је носио заденутог у сару чизме, као сараценски
гусари; за разлику од њих могао је све што пожели и опет није био задовољан. Али шта је то што и најмоћније краљеве чини незадовољним?
После вечере, док су свирачи, играчице и жонглери устрептало чекали
да покажу своје вештине, краљ нагло устаде и без речи прође двораном, праћен телесном
гардом својих верних витезова. Корачао је ка бедемима док му се пурпурни огртач
надимао на ветру, а потом уским степеницама на највишу кулу.
Горе, узнет на туђим рукама, краљ се загледа у небо. Ноћ се тек
згушњавала, звезде су се палиле једна по једна. Они необични, троструки јеленски
рогови су се нагињали ка њему, као да му нешто показују. И, први пут после много
дана, краљ погледа око себе.
У даљини се сребрило море које је Шпанију повезивало са читавим
светом. А тамо доле, низ бедем који се нагло спуштао, видео је осамљену, заборављену
стражарницу, по њему названу Принчева кула. Некада је тамо бежао од васпитача и
гувернанти, крио се од старог краља, свог оца. Оног истог пред којим су сви покорно
савијали једно колено, као сада пред њим, а смејали му се чим окрене леђа. И он
му се смејао, тај стари наивко је веровао да је још краљ Шпаније, а једва да је
владао престоном двораном и ходницима до ње. Па он је још као принц био моћнији
владар од њега, пред њим су дрхтали витезови, стрепели барони, тресли се грофови
- знали су да ће његова реч одлучивати о њиховим судбинама још много година. И још
увек одлучује јер...
Тада се краљ сети сашаптавања принчева иза својих леђа, значајних
погледа грофова и барона, страних изасланика који се стално распитују ко је принц-наследник...
Ето, и тај поклон који му је обећан од звезда никако не долази, као да се и оне
премишљају да ли га је достојан или да сачекају...
А можда, можда се и њему, понекад... - посумњао је одједном.
- Ха - узвикну краљ - Знам! Смејете ми се када мислите да вас
не видим! Смејете се, ха!
Витезови пребледеше и клекнуше на једно колено.
- На ноге! - нареди краљ. - Мотрите низ бедеме, мотрите и тешко
вама ако тај поклон не стигне!
И док су витезови са куле осматрали околину, он лагано, па све
брже и брже, као некада када је бежао, пође низ бедеме до далеке и усамљене Принчеве
куле. Кога ћу од мојих дичних, младих наследника тамо затећи, помишљао је, кога?
Тај ће бити кажњен што бежи од својих обавеза, а затим проглашен за принца-наследника!
Јер тај је, то ја добро знам, моја крв!
Али кула је била празна и запуштена, изгледа да деценијама нико
у њу није свраћао. Дебеле завесе паучине су премрежиле стражарске отворе, прашина
је свуда оставила наслаге, лепет узнемирених слепих мишева усталасао је тишину.
Ипак, закорачио је унутра и осетио да је нагазио на нешто. Шта је то и - чије је?
Ко је још, осим њега, овде залазио?
И први пут после тридесет године он се саже, не само до сара где
је држао нож, већ много ниже, до пода самог,
да испод ноге извуче то, тврдо и издужено, то што је изгубио неко ко је овде...
Тада све бљесну и страховит тутањ протресе бедеме у самим темељима.
Одјек се ломио низ брда, а светлост је надирала у таласима, она бљештава и застрашујућа
светлост без сенки која избија из сваког камена и травке, из саме земље и са неба.
Када се усправио, зидови
око њега су нестали, моћни бедем којим је дошао више није постојао, а тамо где је
некада била највиша кула Шпаније сада је, изнад хрпи камења, лебдео огроман облак
прашине. Стајао је усред полуразрушене Принчеве
куле и у руци држао давно изгубљену, бисерима украшену канију за свој сараценски,
краљевски нож.
6. МАГИЧНИ МАЈМУН
_pocnu da skupljaju pravo oruzje. on
koristi moc bez mudrosti, remeti prirodni zakon i vodi svoj narod u pakao
Ivy
(*.sprint.ca) - Posto ni ti ni King niste pokazali ni minimum interesovanja za
moje teme i dileme, ja sam ih prezentirala svome okruzenju i naisla na vrlo
razlicita reagovanja. Naravno da sam spomenula 'drzavu', i nadovezala se sa
globalizacijom i NOW, neko je odmah spomenuo 'Princa' i Mijamoto Musassia,
autora 'The Book of Five Rings'. Insistirala sam na globalizaciji i neko je
napravio fenomenalno poredjenje: globalizacija = neo-liberalizam = post-moderni
feudalizam.
Slusaj samo ovu teoriju: u feudalnom
dobu seljaci su bili u zavisnosti od feudalaca, danas, mi zavisimo od
korporacija. Shvatas? Gde je ta globalizacija najizrazenija? U medijskim
sredstvima (TV, radio, novine...). Internet, koji je poceo kao 'counterforce'
svim tim korporacijama polako pocinje da biva komercijalizovan.
I sta nam je ciniti? Da se vratimo
demokratiji.
Onda je normalno spomenut Aristotel i
pricalo se o drustvenoj transformaciji, pa je citirana jedna divna recenica: “?Quis custodiet ipsos custode?” - u
slobodnom prevodu: “Ko ce da nadgleda
posmatrace?” To se nadovezuje na onu moju teoriju da su rakete i pravda
besmisleni za razvoj price, jer su odavno izgubili znacaj, u stvari snagu. Pa
zar nisam u pravu?
Margarita
(33.123.*) - Da, ali ko ce da cuva cuvare
Ivy
(*.sprint.ca) - Moraces sama da izvuces zakljucak. Evo primera iz knjige
'Putovanje na zapad', jedna od cetiri
knjige koje govore o Ming dinastiji.
Glavni junak price je magicni majmun
koji je pronasao civilizaciju majmuna i postao njihov vodja tako sto je odredio
teritoriju. Vremenom kralj majmuna je prevazisao 'djavola koji zbunjuje svet'.
Ukrao je djavoljev mac, poceo da vezba macevanje i podsticao majmune da prave
igracke-oruzje da bi se igrali rata.
Nazalost, iako uspesni vodja nacije
majmuna, nije znao da kontrolise svoje strasti. Susedi su videli da se majmuni
naoruzavaju i pomislili da se pripremaju za rat. Shvativsi ozbiljnost
situacije, kralj majmuna naredi svojim podanicima da pocnu da skupljaju pravo
oruzje. On koristi moc bez mudrosti, remeti prirodni zakon i vodi svoj narod u
pakao. U susretu sa Budom, kralj majmuna gubi moc i ponos. Biva zarobljen u
planini od pet elemenata, u svetu sastavljenom od sustine i energije, gde pati
i iskajava svoju grotesknu arogantnost.
Na kraju, sveci su oslobodili majmuna
i poslali ga na put po svetu. Oko glave su mu obavili obruc koji se sa svakom
njegovom greskom steze i izaziva nepodnosljiv bol.
Shvatas? Odgovor je u tom obrucu.
Predlazem da i ti stvoris neki mentalni obruc. To bi imalo vise smisla nego da
se 'igras rata' kao majmuni vodjeni niskim strastima svoga vodje.
Mika
(*.verat.net) - Moja pritajena namera je da prethodni i ovaj roman, kao njegov
nastavak, budu taj obruc. Medjutim, u dilemi sam: u svetu koji ima toliko Buda
da se prakticno odrekao Bude, ko moze da nadgleda zemaljske posednike djavoljeg
maca? Postoji li pogled Cuvara svetlosti ili kako bi to filozofi rekli - pogled
zvezda?
Tetka Hulia
(210.74.*) - To je nova tema kojom bih volela da se vise pozabavim. Ima dosta
primera, a evo dva koja su meni najupecatljivija: jedno je portret carice
Ekatarine u Ermitazu jer je tako uradjen da iz svakog ugla sobe imas osecaj da
te prati njen hladni pogled. Drugi 'pogled' koji je mene potpuno ostavio bez
daha je E. Sileov 'Autoportret sa podignutim
rukama'. Uzmite to i pogledajte!
Mika
(*.verat.net) - Mogu li se ti pogledi izdrzati? Istorije kazu da mogu, eticki
kodeksi da ne mogu. Kome se prikloniti?
7. ТЕТКА ХУЛИЈИНА
ПРИЧА: ПОГЛЕД СТАРЕ ГОСПОЂЕ...
_ponovo
sam video pogled zvezda - rekao je. - video sam ga u ocima jedne stare
gospodje. kada me je ugle
- Ваше величанство спасли су небески
знаци - објаснио је астролог необичан догађај. - Владар Неба пружио је руку владару
Земље...
Чекао је оно друго, најтеже питање, оно о поклону. Али краљ као
да је на то сасвим заборавио.
- А поглед звезда? - упитао је. - Ниси ми рекао да постоји продорни
поглед звезда.
Астролог се пресамити у поклону до пода: - Ваше краљевско величанство,
много тога постоји између Неба и Земље што знају само владари... Звезде тамо горе,
и Ви овде, међу нама...
Краљ одмахну главом: одговору се није имало шта приговорити, а
опет, једва да је био неки одговор.
Шта се тачно догодило, више ни он сам није знао. Живот је, међутим,
текао својим током: гласници су повремено доносили вести о новим земљама које су
припојене Круни, дворјани су кришом наставили своје теревенке, а краљ је блудео
по стазама парка. У сари десне чизме и даље је носио свој голи, сараценски нож,
у левој његову празну канију, украшену бисерима.
Ноћу је загледао небо: они троструки јеленски рогови смирено су
треперили као да су управо позавршавали све своје послове. Дању је одлазио до остатака
највише куле око којих се окупљао силан свет. Рушевине су светлеле неким својим
унутрашњим сјајем, помрачујући сунце и бљесак звезда; чинило се да се ту, усред
његовог краљевства, спустило само небо. Из њих, као треперави изданак, истезала
се дугачка лелујава нит и нестајала у даљини...
Једног дана краљ се вратио са обиласка рушевина веома ужурбан
и узнемирен.
- Поново сам видео поглед звезда - рекао је. - Видео сам га у
очима једне старе госпође. Када ме је угледала, ужурбано ми је махнула руком и ја
сам разумео: то ми владар Неба даје знак да одем што даље одавде. Склонићу се у
свој летњи дворац, тамо ћу бити безбедан.
Краљ ускочи у кочију и, праћен гардом и слугама, одјури низ пут.
Астролог га испрати и пође међу светину која се ројила око рушевина.
Убрзо угледа стару госпођу. Била је окренута леђима и он се проби до ње и додирну
је.
- Зашто си махнула мом господару? Преплашила си га.
Његова рука на њеном рамену утону у празнину, испод тамне пелерине
је била сама кост и ...
Стара госпођа се окрену, погледа га својим празним зеницама и
он у њој са ужасом препозна саму Смрт.
Она му се насмеја у лице: - Нисам му махнула, то му се учинило.
Само сам се зачудила шта ће он овде када ноћас имамо заказан сусрет чак на другом
крају Шпаније, у његовом летњем дворцу.
... И ПОТАПАЊЕ ПОДМОРНИЦА
_tekst nastao i objavljen na ovom forumu “realizovao” se u realnom
svetu. virtuelno je steklo moc. ono u stv
Ivy (*.sprint.ca) - Svidela mi se
koncepcija "Legende" sa tim uvodnim delom pre price. Medjutim, ne
znam kako da povezem ovu tvoju fantazmagoriju punu alegorija sa proteklim
zbivanjima i globalnom slikom sveta? Tacno je da Spanci i Amerikanci imaju
nesto zajednicko. O tome je pisala i G. Stein: nisu kao Evropljani, a nisu ni
kao orjentalci. Njima nije potrebna religija ili misticizam da bi verovali. Za
njih realnost nije stvarna i zato imamo oblakodere i americku literaturu,
spansko slikarstvo i literaturu. Ja osecam taj njihov skoro 'decji mentalitet'
(koji nikako ne mora da bude naivan i cedan), a prepoznajem ga i kod Spanaca,
bar ovih ovde, latino-amerikanaca.
King (*.edu.au) – Dopali su mi se uvodni
delovi. Sada su uvjerljiviji nego dok sam ih citao tokom diskusija.
Ivy (*.sprint.ca) - Zamislite koja
slucajnost! Culi ste za 'Lion King', onaj divan dugometrazni crtani film? Taj
isti duo - Elton John i Tim Rice – napisao je muziku i tekst za novi film,
dugometrazni, a naziv mu je: 'The Road to El
Dorado'! Eto vidite, potraga za misticnim gradom od
zlata se nastavlja.
Margarita (33.123.*) - Gor Vidal bi rekao: Bice
da je i tu Miki Maus glavni reziser.
Mika (*.verat.net) – Zasto slucajnost? To
je jos jedan primer da su "Spanci" ostali "Spanci", kao sto
to kaze "Legenda". Kada nesto postane tema crtanog filma, to je vec
arhetip.
Ivy (*.sprint.ca) - Da, skoro da si u
pravu, iako previdjas neke vazne stvari. Mene odusevlja sto si uspostavio povratnu vezu izmedju
istorijskih i savremenih, urbanih legendi. Postavio si El Dorado - sinonim moci i bogatstva u
epicentar price i - prevideo ono sto sam ti vec naznacila. Zaslepljen agresijom
neprijateljskom, ti si tom 'decijem' mentalitetu oduzeo irealnost, taj
specifican odnos prema dozivljavanju realnosti.
I dalje tvrdim da ti je prica o El Doradu vrlo dobra, i vrlo
dugacka za prosecnog citaoca. Predlazem ti da je skratis i zadrzis se samo na
nekim 'scenama'. Probaj da celu tu igru 'potapanja podmornica' ( koja jeste
imala i stvarne, od krvi i mesa zrtve - znam za spiskove nestalih i mrtvih,
spaljene kuce, srusene mostove...), posmatras i iz te perspektive. Uostalom, ti
pises legendu, zar ne?
Wow (*.popsite.net) – Miko, ako si lud!
Ivy, ovo tvoje suptilno razmisljanje nastalo je u okruzenju
dragim ti Spancima i Amerima, "experience the bliss" sa sve SoBe, Art
Decco hotelima, The 'Wews' Caffe-om, Versaccijevom mension, preplanulim mulato
telesima, dugim pescanim plazama, plavim okeanom i morskim povetarcem uz
njihanje palmi i "cuban mjuz"... Ah, Ivy! Ti znas i ti ne znas, i sto
bi ti rekla: "I know that You know
that I know"...
Ivy (*.sprint.ca) - Miko, ako si
pametan!
Moje okruzenje nema veze sa tim cinjenicama. Ja ih cak i bolje
vidim, ako bas hoces. Myopia, to je jedan od problema.
Mika (*.verat.net) – Ovo jeste legenda,
pa je tekst prenaglasen u ponecem. Ali nigde se ne pominje NATO-agresija,
zrtve, sruseni objekti. To je ono sto ti ucitavas. Kralj je spanski
zahvaljujuci istorijskom El Doradu. Spanci su tada bili najmocniji na planeti,
ali imaju dovoljno kulturnog fundusa pa ih je manija velicine prosla.
Ivy (*.sprint.ca) - Nisi ti dao 'na
uvid' spiskove zrtava, nisi ti optuzio NATO i NWO, direktno!!! Govorim o
"Spancima"-osvajacima, njihovom trazenju u prenosnom znacenju, o
alegoricnim scenama.
Mika (*.verat.net) - Tvoja
"mana" je sto si ucestvovala u stvaranju dela teksta, pa ga
uporedjujes sa zapamcenim i mogucim, posmatras ga "iznutra", jos malo
pa kao i ja. Samo sto ti, za razliku od mene, "bezis" od podteksta.
Pored komunikacije "do srca" postoji i komunikacija do uma i
iskustva, prepoznavanje situacije pa i atmosfere.
Ivy (*.sprint.ca) - Ovde si ti
pisac-producent-reziser-scenarista-glumac... Ja sam samo glumica, ali Miko, kao
sto rece Norma Desmond, my alter ego: 'I
am big, it's the 'books' that got small'... Mozda je tu nesporazum, a mozda
i u tvom 'nemanju sluha' za taj meni vrlo simpatican narod. Mislim na Spance i
Amerikance, imaju oni nesto vise od 'money
makes the world goes round'.
Mika (*.verat.net) - Ivy, za narod, i
spanski i americki, jesi u pravu; no Legenda nigde ne okrivljuje nijedan narod.
I kada sanja o El Doradu, narod ga ocekuje najpre u svojoj okolini.
King (*.edu.au) - Jedna radosna vijest:
zvanicno je potvrdjeno da ce moja pjesma "Kad pravda ima menopauzu",
koja je nedavno premijerno bila objavljena na ovoj diskusiji i "usla"
u "Legendu", biti uvrstena u internacionalnu antologiju "Memories of the Millennium - the Best
Poems and Poets of the 20th Century". U pitanju je njena verzija na
engleskom.
Ivy (*.sprint.ca) - Divna vest, King!
Tvoj uspeh dozivljavam i kao svoj, mislim da i mi mozemo da budemo proglaseni
neposredno/posrednom inspiracijom za naziv pesme i za njeno podizanje na jedan
visi stepen, filosofsko-literarni. Pisanje na Internetu je interaktivni rad
kome ti das licni pecat pri oblikovanju, ono dobija tvoj 'signature'.
Mika (*.verat.net) - King, zaista
"kraljevska" vest! Sve cestitke tebi a pohvala ovom forumu i
mogucnostima Interneta.
Vilenjak (213.177.*) - King, nevidljivi druze
stari, cestitam. I ne dozvoli da te ovaj uspeh uspava na lovorikama. Kucaj
dalje, i neka tvoji prsti lete preko tastature kao lastavice preko nebeskog
svoda.
Ivy (*.sprint.ca) - Internet-forumi
omogucavaju ovakve upadice-digresije, one mi se najvise svidjaju i u
"Legendi": razbijaju monotoniju i vracaju te u 'svakidasnjicu', kao
"flash back" trenutka, reci, dogadjaja. Comprendo?
Mika (*.verat.net) – King-ov primer
nagovestava nesto novo: tekst nastao na ovom forumu “realizovao” se u realnom
svetu. Virtuelno je steklo moc. Ono u stvarnost upisuje energiju moguceg.
Margarita (33.123.*) – Recci su magija. Kao
sto svetlucanje zara priziva plamen, tako tekst priziva cin koji ce se
dogoditi.
Margarita (33.123.*) – Moj itinerar je
romejski: Venecija, Djenova, Sredozemlje i Konstantinopolj.
Stefan (*.yubc.net) – Ko to kaze da
Vizantija ne postoji!
Mika (*.verat.net) – Javite se ponekad.
Zelim vam tiho more i buran spansko - vizantijski provod.
Наставиће се…
Миливој Анђелковић
Нема коментара:
Постави коментар