OSMEH VIZ@NTIJE - Internet roman Otvorena knjiga PONOVO NA INTERNETU!

 

MILIVOJ ANĐELKOVIĆ

OSMEH VIZ@NTIJE

Internet roman Otvorena knjiga

Apostrof - Beograd, 2002. 

MIŠLJENJA KRITIČARA

              "OSMEH VIZ@NTIJE, drugi internet roman Milivoja Andjelkovica,

              nastao je na forumima svetske elektronske mreze koncipiran kao

              Otvorena knjiga za interaktivno ucesce citalaca u njegovom stvaranju.

              Uz klasicnu romanesknu fabulu i likove, njegovi knjizevni junaci su i

              brojni, poznati i nepoznati sagovornici iz Evrope, Amerike,

              Australije...

              OSMEH VIZ@NTIJE se dogadja u Beogradu i na Kosovu, u Istambulu i

              na Antilima, a pre svega na novom svetskom mediju - Internetu.

              Knjizevne, stvarne i internet-licnosti ovog romana, koje su ucesnici ili

              svedoci demonstracija i posledica ratova, mafijaskih poslova i

              policijskih potraga, pokusace da stvore novu realnost na tragu

              Vizantije i Leonarda da Vincija, izgubljene duhovnosti i ljubavi i da

              tako suprotstavljenim svetovima stvarnog i virtuelnog zamene

              mesta."

S. Ignjatovic: Tekst odštampan na poleđini korica knjige

KNJIZARA.COM: PRIKAZI,KRITIKE,ČLANCI... DANAS - COM_MEDIA  29.01.2003.

Milivoj Anđelković: "Osmeh Viz@ntije - Internet roman - Otvorena

 knjiga"  

Odluka romansijera da internet iskoriste kao medij pisanja ili, bolje

 receno, artikulacije napisanog tesko se moze razumeti bez svesti o

 jednom vaznom aspektu knjizevnosti. Literatura ne tezi samo da bude

 literarna, ona zeli da bude i aktuelna - da progovori o necemu sto se

 dogadja u momentu govora, da uhvati trenutak u mrezu vecnosti, da

 zamrzne prolazno raspolozenje i ovekoveci nesto sto je efemerno. S

 druge strane, knjizevnost ne zeli da u svom procesu zadrzi mehanizme

 realnosti, nego hoce da da aktuelno i stvarno podvrgne mehanizmima

 mimezisa.

 U potrazi za literaturom koja bi se u isti mah priblizila dokumentu i

 eksperimentu stize se do "otvorene knjige", teksta koji je sazdan od

 fragmenata sudbina, linkova prica, digresija, onoga sto bi, zbog

 vizuelnog aspekta, tipografije i digresivne forme, Rejmond Federman

 nazvao "tipografskom razuzdanoscu" i "paginalnom sintaksom". Sa

 otvorenom knjigom, na delu su infiltracija i implantacija, protok teksta u

 globalnoj mrezi.

 Tako knjiga postaje koncept, ostvarenje unapred smisljene ideje koje

 ne racuna sa improvizacijom i nadahnucem, ali racuna sa logikom

 slucajnosti. Otvorena knjiga gradi se na drasticnom sirenju dijaloskog

 prostora, umnozavanju glasova i perspektiva.

 U internet romanu Milivoja Andjelkovica "Osmeh Viz@ntije" (Apostrof,

 2003) caskaci sa Serbian Café-a su tvorci i junaci knjige, hor

 disonantnih glasova od kojih svaki specifikuje razliku. Raspravljajuci o

 najrazlicitijim temama, socijalnim, politickim i umetnickim, ovi ucesnici

 modernog tehno-simposiona dolaze i do rasprave o samoj otvorenoj

 knjizi, koja upravo nastaje, sklapajuci se od razlicitih fragmenata i

 struktura. "Ali kako savladati stvarnost?" pita jedna od ucesnica, i

 dodaje: "Tradicionalan tekst je postao tesan, svest trazi

 visedimenzionalan prostor koji ne sputava duh. Razliciti glasovi sa

 suprotnih strana globusa u istom duhovnom prostoru? Kao komadi

 razbijenog ogledala koji odslikavaju novu i dublju realnosti od one koja

 je ispred njih".

 Otvorena knjiga je, tako, knjiga koja nastaje zahvaljujuci kompjuterskoj

 tehnologiji i opstaje na granici dva medija, papira i ekrana.

 Tehnologija osporava knjigu kao legalan, sveti i nepromenljivi

 dokument. Naime, knjiga je simbol centralizacije informacije, a

 kompjuter njene disperzije;  kompjuter redefinise funkciju teksta i funkciju jezika, pa cak i njihovu

 samu prirodu.

 U otvorenoj knjizi, po recima samih njenih junaka, postoje narator, koji

 jeste i nije pisac, i projektovani citalac. U njemu se preplicu

 pojedinacna percepcija i bezlicna informacija, cinjenice i

 praznoverice, refleksija, autoreferentnost, istina i iluzija. Spisateljska

 invencija dobice neophodan dodatak u vidu informacije, potrage,

 procesa saznavanja. Otvorena knjiga, takodje, nema umetnicku

 autonomiju, niti je podatna samoizolaciji. Njena izolacija je nemoguca,

 kaogod ni njena samodovoljnost, jer bi tako izgubila svoj zivotni

 kontekst. Otvorena knjiga ne moze da bude svet za sebe - ona postaje

 dogadjaj u svetu, cvoriste razlicitih informacija i gledista, prigrlivsi ideju

 razmene kao bazicnog mehanizma.

 Opiremo se i pamcenju i zaboravu, kaze jedna junakinja

 Andjelkovicevog otvorenog romana. I doista, otvorena knjiga je

 mogucnost bega od tiranije informacija tako sto im se pruzi

 neogranicena vlast.

 Vladislava Gordic-Petkovic

                  

Šta kažu ČITAOCI

                

                  BAN - Jan 05, 2003 21:46 (*.com.au)

                  … Mislim da je posebna vrijednost knjige sto si tako lijepo upakovao svoj

                  autorski dio sa dijelovima postova sa foruma, pa cak i neke bizarne SC

                  reklame…

              

 A dok ne nadjem neke zamjerke knjizi navescu jedan dio koji mi se nekako

                  posebno svidja i koga se sjecam jos iz vremena kada si dijelove knjige

                  postirao na ovom forumu:

                  "Ljubav, pomislio je, ljubav je sloboda.

                  U hodniku opet odjeknuse koraci koji su se udaljavali, sa ulice je dopirala 

                 prigusena jeka trubica, pistaljki i povika. Nisu se pomerali, oko njih su igrale

                  senke, a Nenadova ruka se zarila na oblini njenog ramena.

                  Tada Ana uzdahnu, izvi se iz njegovog zagrljaja i progovori tiho,

                  gledajuci kroz zid, u proslost koju je samo ona videla:

                  - Tako je bilo i u Sarajevu...

                  Zidovi su upili njene reci bez odjeka, stara kuca je vec sve znala.

                  Ona se okrete i u tami hodnika zagleda u Nenada - tamni sjaj njenog

                  pogleda ga je ozario kao malocas naslucene obline njenog tela.

                  pripi se uz njega, osetio je cvrstu oblinu njene dojke na misici,

                  a njen topli dah mu ispuni uho i svest:

                  - Obecao si - rekla je - i ja ti verujem."

PREDRAG - Date: Monday, January 20, 2003 15:11 AM

 …Ma imas sve, od dobre autorske price do Interneta i od pucanja do tucanja, ali nemas medijsku podrsku... Nedostaje nam virtuelna demokratija. Ili sajber ratnici protiv mediokriteta. Protiv onih koji sve znaju. Znas ono: tekstom protiv teksta...

BORISA RASEVIC - Date: Tuesday, July 08, 2003 4:01 PM

 Procitao sam "Osmeh Viz@ntije" i moram ti reci da mi se knjiga dopala. Jedino,mislim da je "Nenadova" prica mogla jos malo da se razradi.Cini mi se da si je malo zapostavio u korist "forumskih"zapisa, ali da je drugacije to ne bi bila prica svih nas, i onih koji su otisli, i onih koji su ostali,a ti si "Nenadovu" pricu uzdigao na sveopsti nivo i mislim da je to najveca vrijednost "Osmeha Vizantije".

AUDIO FAJL EMISIJE<>ODLOMCI IZ ZAIRA 154,

20. septembar 2003. Play lista 154. emisije:

ZAIR spica i najava tema u emisiji

… Major Pokit na zadatku (iz romana "Osmeh Viz@ntije")

Zairov intervju: internet pisac Milivoj Andjelkovic o interaktivnosti

Milivoj Andjelkovic o compu, Internetu i "Osmehu Viz@ntije"

Cover page Internet romana Milivoja Andjelkoviæa iz 2003. godine, "Osmeh Viz@ntije", u izdanju kuæe Apostrof iz Beograda. Šum vremena i muk elektrona na istom zadatku. Više o tome u Zairovom intervjuu.

LET MAJORA POKITA: susret neobicnog, misticnog i zastrasujuceg!

... Sto se majora Pokita tice, sve sa opisanim letom, verujte da nema tu nista ni

 da se oduzme niti doda. Totalno ste korektno odradili "strucni deo posla" i inteligentno

 se distancirali od mogucih zamki detaljizacije.

 Zoran Modli

IVAN T. BRKOVIC > Date: Monday, January 20, 2003 11:11 AM

Vizantija je roman o medijumu - pravi junak knjige je mreza, internet, sklop elektronskih I ljudskih veza… Vizantija se tako pojavljuje  kao neka prababa - praunuka u isto vreme i otvara svoj prozor, svoje okno na mrezi, istovremeno podvodacica i udavaca, mozda iza nje stoje dalji  sajtovi kao u sobi sa ogledalima - eho slika i reci..i u realnom prostoru. Knjiga je veoma dobra, zanimljivo pisana i provocirajuca.

SNEKI Date: Tuesday, February 25, 2003 5:47 PM

ima neka recenica, citiram po secanju, :' zario joj je prste u misicu'...ili

tako nekako, a tek ime NENAD, pa to kao da si birao najodvratnije srpsko

ime, ako si hteo eventualno da i u imenu ima neke simbolike, onda ne

znam...

ti si jednostavno jedan medij, internet i zive diskusije ubio. oduzeo im trenutak, sadasnjost, ono sto diskusije i chatove i poruke na e-mailu cini zivotnim, interesantnim je upravo trenutak i sledeca poruka je vec novi trenutak i skrece sa teme s digresijom, komentar je nova tema pa bio i 'ah'... to se ne da 'uhvatiti' i usloviti, jer ti od zivog trenutnog necijeg inspirativnog odgovora pravis neki svoj concept…

ovako sam napisala take a risk verujuci u tebe i nisam se prevarila i bas mi je drago.

Šta kaže AUTOR

 Uz autorski tekst klasicne romanskne price, Osmeh Viz@ntije sadrzi i reakcije citalaca sa Interneta (radne verzije vecine poglavlja su bile na Mreži  tokom 2000. i 2001. godine), njihove pratece komentare, kao i price i dogadjaje sa razlicitih foruma koji su u nekoj vezi sa romanom.

Ova knjiga ima:

- klasicni tekst

-internet delove

- interaktivne delove citaoci - pisac - tekst,

-mitsku pricu

-parabole,

-dokumente

-knjizevne, stvarne i virtuelne licnosti,

- otvoren kraj

- elemente nove poetike virtuelne knjizevnosti...

Oni koji su procitali ili su odusevljeni ili su zbunjeni.

Odusevljeni su cesto razlozima koji ne idu u prilog mojim shvatanjima knjizevnosti: slike Beograda u vreme demonstracija (ovde se ljudi jos uvek prepoznaju u tome), ljubavnom pricom i sa dva romanticna pisma pri kraju (koja zato i jesu tu), a ne vide stvari zbog kojih sam ja pisao - jer to sto se njima svidja mogu da nadju i u drugim knjigama

Kriticare, druge pisce zbunjuje i provocira nova poetika koja se nazire u tekstu, tu i tamo i izricito iskazana u delovima koji se zovu Dnevnik Otvorene knjige i slicno... I prmeri njene primene iz kojih se vidi da su autenticni... Zbunjuje ih to sto nemaju sa cime da je uporede, drugacija je, moraju da veruju samoj knjizi, a to im se bas ne da jer onda, njihovo pisanje postaje "odlican tekst iz bivsih vremena"...

Da sam estradni tip organizovao bih javno spaljivanje svoje knjige sa prenosom preko Interneta i diskusijom- tekstovima o tome. Ja ovu knjigu mogu da branim na svim nivoima, jer tu je njena moc i snaga: u pretapanju slojeva i obuhvatnosti, u novoj poetici koja je prikazana na delu...

Roman nosi podnaslov Internet roman Otvorena knjiga.  Vec sam pojam Internet roman podrazumeva interaktivnost – u smislu ucesca citalaca. Do sada su vidjene “raskrsnice”, “racve” – koji ce deo citalac odabrati za citanje. Ja sam pokusao nesto novo – stvaralacko ucesce citalaca u toku romana, pored mog autorskog teksta.. Zatim ono Otvorena knjiga, to je bilo pored svakog teksta dok je bio na forumima…

Kao sto film i TV imaju svoja stvaralcka pravila koja proisticu iz specificnosti medija, tako i Internet. Samo sto ih tek otkrivamo i koristimo vrlo ograniceno jer tesko mozemo da koristimo sliku, ton. Ali zato mozemo da pokusamo sa interaktivnoscu citalaca, ali ne smislu da ja budem saobracajac na raskrsnici vec da citalac ucestvuje, ako to zeli.

Verujem da ce se u nekim buducim danima ili tacnije godinama mnogi romani i price pisati na ovakav nacin. Internet to omogucava, a slicna vrsta "timskog rada" koji na kraju dobije autorsku vizuru reditelja vec je dobro poznat u pozoristu i na filmu, pa i u slikarstvu (kolaz, slikarsko dogradjivanje fotografije ili

predmeta, dokumenta, teksta...) .

Milivoj Anđelković, s.r.

SADRŽAJ ROMANA:

I - ESTETIKA ZEZANJA

II - OTVORENA KNJIGA

1. Plavi svet Interneta

2. Poziv iz bivših vremena

3. Tulum do fajronta

4. Duše mrtvih

5. Kišovit dan u Kenterberiju

6. Gravitacija istorije

7. Čak ni dah

III -  KAINOVA DECA

1. Dnevnik odlaženja

2. Preletanje Srbije

3. Australija je naša dežela

4. Beograd koji će preživeti stotu

5. Nenad, onaj neprijatni

6. Jok za drugi put

7. Mi smo na Vašoj strani

IV -  BALKANSKA TETRALOGIJA

1. Zašto Balkan nije seksi

2. Balada o veličanstvenom neznanju

3. Avenija 7.000 konja

4. Bluz za Srbiju

5. Višak istorije

6. Kosi hitac nad Londonom

7. Agenti smrti

V -  ŽIVOT OD STAKLA

1. Obećao si i ja ti verujem

2. Otkriću ti najveću tajnu

3. Trojka u senci

4. Naša bolja prošlost

5. Život od stakla

6. Tri pariske lekcije

7. Kamenčić koji nedostaje

VI -  DNEVNIK OTVORENE KNJIGE

1. Očaravajuća promaja jednog naroda

2. U ime svetlosti

3. In & out

4. Work in progress

5. Stavite na usta hanzaplast

6. Letopis pesnice

7. Dnevnik Otvorene knjige

VII -  DUBOKO PAMĆENJE

1. Sve boje plavog

2. Zemlja loših sećanja

3. Rusi dolaze

4. Na rubu vremena

5. Čuvar svetlosti

6. Naši i njihovi

7. Vizantijsko plavo

VIII -  DRUGA STRANA LEPOTE

1. Jedna srpska ujudurma

2. Greetings from Prishtina

3. Druga strana lepote

4. Kumanovski sir

5. Loš dan za "orlove"

6. Ime zla

7. Moć i volja

IX - LEGENDA O OBEĆANOJ ZEMLJI

1. Mikina priča: Trinaesto sazvežđe

2. Mit o El Doradu

3. Ivy-na priča: Putovanje mudraca

4. Kad Pravda ima menopauzu

5. King-ova priča: Test za kraljeve

6. Magični majmun

7. Tetka Hulijina priča: Pogled stare gospođe...

... i potapanje podmornica

X -  EROS I TANATOS

1. Crnovrati protiv crvenog barona

2. Za ćutanje je potrebno dvoje

3. Eros i Tanatos

4. Pred ovim smo vratima dragano

5. Konji Svetog Marka

6. Margaritina priča: Senka Vizantije

7. Stefanova priča: Tajno romejsko oružje u srpskim rukama...

... i komentari

XI -  VELIKA BRAZGOTINA

1. Plavi poljubac

2. I'm bad, I'm bad to the bone

3. Pet stotina tona

4. Velika brazgotina

5. Bog se nije pojavio

6. LJubav je san

7. Nagrada i kazna

XII - OSMEH VIZ@NTIJE

Beleška o autoru i knjizi

PESMA KOJA SE KAO MOTO PROVLAČI KROZ ROMAN:

 "Dok se Zemlja jos vrti,

dok jos svetlosti ima

Gospode, podari svakome

ono sto nema:

mudrome daj glavu,

plasljivcu konja brzeg od sene,

srecniku para daj

i ne zaboravi,

ne zaboravi,

na mene!..."

 Bulat Okudzava

Ovako je pre nekoliko godina zamišljeno elektronsko izdanje "OSMEHA VIZ@NTIJE". 

 Pogledajte OVDE

Tu nedostaju komentari i interenet-diskusije koji su bitan deo romana.

Zbog specifičnosti Interneta ovo izdanje romana je drugačije komponovano - u tri dela sa komentarima i citatima sa tada aktuelnih foruma, tekst je malo skraćen a poglavlja i nastavci su naknadno raspoređeni HRONOLOŠKI, od 1. nastavka pa do kraja romana.

Pogledajte, pročitajte, i javite svoje utiske, primedbe, predloge, kritike, oni će ući u sledeće izdanje romana...

Milivoj Anđelković

http://www.amika.rs/

amika@verat.net

ЕСТЕТИКА ЗЕЗАЊА (1. наставак)

Београдски OFF роман у IN наставцима, са OUT-IN коментарима - из романа “Осмех Виз@нтије”...

1 - ЕСТЕТИКА ЗЕЗАЊА

Ненад је укључио компјутер и док су се плавичасти одбљесци развлачили из хладних чипова, сипљиво и успорено као закаснели снег, екраном протрчаше

Док се Земља још врти, док још светлости има

стихови које је неко непознат, неко наш богзна одакле и са ког континента,

Господе, подари свакоме оно што нема:

неко са бескрајним познавањем компјутера и његових оперативних система, уградио из даљине, док је био укључен на Велику Мрежу.

CONNECT TO INTERNET?- затрептало је питање на екрану, а испод су се настављали стихови:

мудроме дај главу,

плашљивцу коња бржег од сене…

Када је то показао Пеђи, пријатељу из студентских дана и компјутерском заљубљенику, он се одушевио:

- Види, види! Спринтер-текст! И то профи урађен! 

Укопао се пред монитор, не скидајући очи са њега, док песма није исцурила до краја:

 - Цццццц, ццц... Какав ортак! Дај, упознај ме са њим.

- Немам појма ко је. Не познајем човека.

- Штета, баш штета - Пећа није могао да одвоји очи од монитора. - А није се ни потписао!

- Зашто да се потпише?

- Како зашто, побогу! Тако чисто урађено, и то он-лине, преко Мреже! Ма, дај. човече!

- Али чему све то?

Пеђа је слегао раменима:

 - Тек тако... Молитва за почетак! Да ти трчка преко  екрана!

- Убацио је штоса ради?

- Аха... Нема ту користи, ни интереса... Чиста лепота:  знање које је постало моћ.

- Хоћеш да кажеш нешто као... као естетика зезања?

- Ма, све је ионако игра... И да знаш, добро си прошао. Да видиш шта су урадили Зорану! Све се заблокира ако одмах не укуца: "Волим и ја вас". И то три пута!

срећнику пара дај

и не заборави...

- А песма чак и није лоша! - додао је. - Чији су то стихови?

- Не знам. Али сазнаћу - обећао је Ненад.

Није сазнао, мада је од тада прошло ихај дана. 

и не заборави…

Слова на монитору се саплетоше и задрхташе, топила су се посрћући а уместо њих из дубина екрана изрони нов, стамен текст:

ТЕЛЕФОНСКИ ПОЗИВ!!!  Контакт тражи број 137…

…и не заборави на мене!

Број је Ненаду био непознат. Можда је Бранка, помислио је и одмах се подсмехнуо самом себи: Бранка! Откако га је напустила, није се јављала. И неће се јавити, знао је. Можда нека од оних њених керберки-заштитница? Са жељом да чује његов изгубљен глас и сврши од среће што су успеле да их раздвоје.

Телефон је зазвонио.

- Хало? - рекао је чврсто и оштро, као да гласом сече лед.

- Мишо, ти си? Јеси ли то ти, Мишо?

Није Бранка, наравно. Ни оне њене. Непознат, усплахирен женски глас.

- Погрешили сте број. Овде нема никаквог Мише.

- Добро - сагласила се. Није се чак ни зачудила. - Знате ли када ће бити ту?

- Позовите поново.  И пазите како окрећете бројеве.

- Овај је дигитални - објаснила је. - Сасвим нов, панасоников. Не може бити грешке.

Било је нечег познатог у њеном гласу. Нечег што је Ненада подсећало на већ доживљено и лепо, али то још увек није могао да дефинише.

- Одлично - прихватио је разговор. - Само пажљиво бирајте бројке.

- Када дође, реците му...

Заћутала је и чуо је само њено узнемирено дисање, као да доноси неку велику одлуку коју је тешко изрећи.

- Али - почео је. - То никако није...

- Добро, добро. Јавићу се касније.

И - клик. Веза је била прекинута.

Нагласак, сетио се Ненад. Тај њен меки, познати нагласак...

Док се Земља јос врти, о Господе -  објашњавао је текст на монитору.

- Добро је што га не познајем - процедио је оног дана. - А ти, Пеђа, уради нешто! Можда има вирусе у прилогу?

- Хоћу, чим се ти склониш од компјутера. Смањујеш му потенцијал тим твојим негативним зрачењима! То ћемо ми, стручњаци да  решимо. Сами. Ефикасно и професионално, без емоција.

- Добро - сагласио се Ненад. - Решите, али да знаш...

- Смести се у неки ћошак и мисли нешто позитивно. Како си оно рекао: Естетика зезања, зар не? Што се не би тога подухватио?

И Пеђа се сместио за компјутер и почео да му извлачи и преврће унутрашњост, али  на екрану.

- Доакаћемо ми њему - довикивао је повремено. - Изградићемо штит! Не антибалистички, не за рат звезда. Све је то спорно. Већ онај прави, цивилизацијски. Разумеш? Онај антички... Или још боље - византијски! Да, баш тај!... Колико је оно Византија постојала?

-  Једанаест векова.

- Толико? То се зове традиција!

- Довољно да је измрцваре Запад и Исток, па и ми, пре него што је уништена.

- Молим???

- Довољно да постане основ европске цивилизације - исправио се Ненад.

- Е, таквог те волим: позитивног. Одмах и мени крене посао.

Естетика зезања, помислио је Ненад. То је то.

дај оном што жели власт

да се навлада...

да се навлада у сласт - настављали су се стихови на монитору пред Ненадом.

Укључио је  Експлорер и отворио везу са Интернетом...

...а компјутер га је обавестио:

КОНТАКТ УСПОСТАВЉЕН!!! 
Улаз у Велику Мрезу слободан!

Екран је податно затреперио а плави свет Интернета је раширио своје мреже. Пулсирајући, израњали су стари линкови и нове виртуелне станице; нај-wеb месеца и његови претенциозни спонзори; news агенцијске и алтернативне, познате адресе и оне друге, личне и посебне, оне без призива... 

Анђелковић Миливој

http://www.amika.rs/

amika@verat.net

Коментари:

OTVORENA KNJIGA - PLAVI SVET INTERNETA

URL FoRuMi html_URL FoRuMi   html URL  FoRuMi   html  URL URL FoRuMi  

_i kazes uzbudio si se, skocila ti palamarcina sred metroa? Mora da ti je bilo blam kako izaci na vrata._

Rade (209.90.*) - Neverovatne su nase devojke. U metrou u Torontu, pre neki dan, pored mene sede dve devojke u ranim tridesetim godinama i pricaju na engleskom. Plavusa sa mladezom iznad usne okrenu na srpski - kao, da je niko ne razume - i isprica prijateljici svoje najtajnovitije erotske dozivljaje sa nekim tipom sa njenog posla. Prijateljica se ocito uzbudila, a bogami i ja...

Os (*.infosky.net)  - Slusajte domace hitove i stare dobre stvari dok surfate!

“Izadji oko ponoci, disi nocni zrak,

stavljaj nogu pred nogu, u patroli kroz grad...”

No name (209.166.*) - I kazes uzbudio si se, skocila ti palamarcina sred metroa? Mora da ti je bilo blam kako izaci na vrata. Deder, prepricaj nam detalje, da i mi malo uzivamo.

Gunduliceva 11 (149.99.*) - Kod nas u Winnipegu takvi su slucajevi retki, jer se mi Srbi medjusobno znamo. Ono sto pamtim je kad su dve nase usle i jedna pocela da prica neke tamo gluposti, kad ce ti druga: "Kupila sam CD, sta mislis kako mu se okrece B strana"? Tu sam poceo da urlam na glas da su me Kanadjani gledali kao da sam iz ludnice pobegao. Ja se brate smejem do kesa, a oni ne kapiraju ni kome, ni zasto, misle prs’o baja, Sezame, otvori se...

 

Разговори у десет, дванаест и више руку, помислио је Ненад. Архаична лепота трача и приповедања. Метафизика електронике сажела је простор на мистични круг обасјан ватром на огњишту…

Naomi (*.home.com) -  Za izvodjenje akcije  potrebna je dobro organizovana grupa zbog opasnosti od policije… "Ja, nazalost, nisam imao srece, posto su mene i neke moje drugove, dok smo pisali poruke blizu Saborne crkve, uhapsili i malo pesnicali.

Rade (209.90.*) - Plavusa se hvalila kako je taj tip derao skoro sat vremena. Kaze: taman kad sam mislila da je riknuo a on me okrene pa nastavi sa guze. U pocetku mi se nije bas svidelo al’ posle bolje karanje u zivotu nisam imala, onaj moj je nula. Picim sa sa tim tipom zadnjih 2-3 meseca, svaki 2-3 dan...

Os (*.infosky.net) - “...vices: 'Stoj! Stoj!' i spustas ruku ka boku.

Pucanj odjekuje kao grom,

nesto te udara u grudi, glavom pogadjas plocnik... “

Топло-хладно, најежио се Ненад. Кроз руку која се завршавала стрелицом-курсором  пројурили су трнци. Летео је кроз хаос инфо-структура, фрагмената и ђубрета електронског и видео како се  елементи сударају, препознају и привлаче. 
Као на почетку света. 
Из једног недовршеног и  ентропији склоног доспео сам у други, још у зачетку, који тражи Велику Реч...
Али овде Реч поседују људи.

Viewer (*.yubc.net)  - Beograd oko ponoci. Toplo aprilsko vece. Grad je prepun nenormalno dobrih riba.Obisao sam par lokala sa drustvom: DEL MAR, UNDERGROUND, TROZUBAC, ULAZ. Ne mogu da se otmem utisku: ribe su nam savrsene. Samo su strasno nekomunikativne. Krecu se u formaciji “kvadrat”, po 3-4 u gomili. Kao nekad ruske ekskurzije...

Uhuh  (*.iol.cz) - Brate, nase su ribe uvek bile najbolje. Sa ono malo sirotinje sto skuckaju, znaju da kupe super krpice, a znaju vala i da ih nose. Za njihovo asocijalno ponasanje, kriva je bagra. Kada ih isprepadaju 2-3 sabana, moraju da drze gard i prema domacima.

Kako je na splavovima? Da li su u Del Maru otvorili bastu?

Long distance cene:23 c/min Juga, Bosna i Hrvatska, a Makedonija 30 c/min >< Casino on Net  -  Click To Play! <  J  > Obradujte vase najmilije! < > Isporuka cveca i poklona po celom svetu!

Залутао сам, схватио је Ненад. Изгубио сам се између жељеног и непостојећег. R’n’R’  дестинације у Непознато. Нова је само патетика фенси веб-дизајна, а онда се наставља банално. Итинерар, мој до мога... 

Свако прича своју причу. И чита само себе…  Не себе, већ свој текст, прву рутинску реченицу дневне комуникације која значи само да-не, јесте-није, црно-бело… Да чита СЕБЕ видео би, осетио, био би нешто друго…

Укуцао је адресе из бележнице, екран се  заплавео и отворио а Велика Мрежа га је усисала у себе. Требало је заобићи претенциозне маглине мега-информација, не подлећи зову еротичности, истрпети нападну комерцијалност реклама. Као Одисеј се промувати између актуелних Скила и Харибди, не осврнути се на посесивну песму профита,  у једра покупити линкове спонзора...

И успут погледати о чему то настављају да пишу:

Naomi (*.home.com) – "Rekorder u ‘disciplini’ pisanja grafita je jedan Novosadjanin koji je s bocicom auto-laka uspeo da u Zmaj-Jovinoj ulici iscrta cak 70 pesnica... Najbolje ih je pisati plavom bojom, jer se poruka moze procitati cak i kada je prekrecena..."

Os (*.infosky.net) - “Krvaris oko ponoci i dises nocni zrak,

lezis na ledjima i vices u toki-voki... “

Клик, јавио се телефон, сасвим кратко.

(Ускоро - 2. наставак)

Анђелковић Миливој

http://www.amika.rs/

amika@verat.net

Електронско издање у припреми...

 

2. ПОЗИВ ИЗ БИВШИХ ВРЕМЕНА

Текст на монитору се заледио: веза је пукла.

Док је компјутер извештавао о томе  шта се догодило и покретао модем да поново успостави везу, телефон је зазвонио, без претходног обавештења.

Ненад је погледао екран:

дај одмор штедром кога сви цене

- настављао је компјутер, сам за себе, као да се преслишава, а речи су претрчавале преко екрана,  распоређене у доследне стих-формације.

Телефонски звон, опет. Ко ли се то тако вешто, или срећно, уденуо у ових неколико секунди слободне линије?

Невољно је пружио руку.  Хало, рећи ће, а онда ће неко познат, или једва познат, нешто да пита или затражи. Оно што њему тренутно треба. Нешто  што му је баш сада неопходно па да овај свет постане пун нових значења.

Када се последњи пут догодило да ме позиву због нечег што је мени  потребно, помислио је и рекао:

 - Хало?

Тишина. И нечије удаљено дисање.

Бранка? На њу није ни помислио. И оног трена када на нешто престанеш да мислиш, када ти то више није најважније, то, бивше, јавља се да те подсети да ништа не пролази и да све непрекидно траје, око тебе и у теби.

... и не заборави... -  бринуо је компјутер.

- Ма, чујем те - рекао је. Потрудио се да му глас буде одлучан и чврст.

Ни речи.

- Јави се када си већ окренула толике бројеве... Халооо!

У женском роду. Ако је Бранка, помислиће да је знао да је ипак морала да се јави.

- Хало и теби!

Није Бранка. Женски глас од малочас. Она што тражи...

- Ах, ви сте - одговорио је смирено. - Опет сте позвали исти број. - Рекао сам вам да је погрешан.

- Рекли сте да поново позовем. Шта се то догађа са Мишом?

- Тражио сам да пажљиво бирате бројеве. Записали сте погрешан и сада...

- Данас сам га добила. А ви, зашто стално трчите на телефон? Тек што је зазвонио, а ви... Пустите Мишу да се јави!

- Али, схватите! Дали су вам погрешан број.

- Број је добар, нешто друго је погрешно...

- Најзад, једна права реч!  Ви имате добар број а ја, који се јављам, ја сам погрешна особа. И шта ћемо сада?

- Већ ми је мука од ваших објашњења! Позовите Мишу и завршили смо. Морам  да говорим са њим.

- Али како можете кад... Ма, довео бих га само да ми непрестано не  зврцкате!

- Не причајте свашта! Не зврцкам ја вама већ  Миши!

Тада се сетио: нагласак којим је говорила подсећао га је на градове у које је одлазио пре ратова. Познанике у њима, и  неколико пријатеља, препознавао је баш по тој, мекшој варијанти српског језика. Оном којом он никада није умео да проговори. "Ех, та твоја тврда екавштина!" - говорили су му. "Умекшај је, бар понекад..." Није их већ  годинама чуо и сада је њен глас зазвучао као позив из бивших времена.

 - Добро, добро - додао је помирљиво и помислио: а можда тог Мишу ипак познајем, сви ми добијамо разна имена и надимке током живота. - Оставите ми број телефона - додао је - па  ако се и он јави... Рекли сте Миша...?

- Да, Миша. Миша Поповић.

Познато име, схватио је одмах. Али све те Мише и  Поповићи које је познавао нису могли да се сведу на један, одређен, лик.

- Позовите га, сачекаћу. Чујем да се и он спрема на неки пут.

- Ама, схватите, он није овде! Отпутоваће, док се ми овако...

- Ето, видите! И ви знате да путује... Нисам дошла из Приштине да се прегањам са вама!

Шта јој се сада може рећи?

- Потражите његов број телефона. Или адресу.

- И хоћу, да знате. А онда ћу доћи и сести ту, на праг. И нећу се помаћи док га не видим!

Замислио је како седи на степеништу и чека. Био је сигуран да би то урадила.

- Па, шта ћемо сада?

- Ништа - рекла је.

Чуло се нешто налик на шмркање и он помисли: па она ће заплакати!

- Чујте, жао ми је, али...

- Ништа! - поновила је. - Ви нећете ништа, а ја... Ја ћу позвати касније - и прекинула везу.

Слушао је зујање празне линије али се ту више ништа није могло учинити и он са оклевањем спусти слушалицу.

Узнемирио га је њен глас, она  напетост у свакој реченици.

А можда... Можда број телефона и није погрешан? - помислио је.  Можда је само забуна у имену?

Али не, тај позив је грешка, одлучио је. Ништа у вези са његовом лепом прошлошћу. Они које познаје из тих бивших дана сада могу да се јаве из Немачке,  Швајцарске, Канаде, Аустралије...  Поготову из Канаде и Аустралије.  Читав њему познати свет поделио се на неколико делова а онај већи и занимљивији отпловио је најдаље -  у ледену Канаду и далеку Аустралију.

И не заборави...

не заборави на мене!

 - подсетио га је компјутер и одмах известио:

КОНТАКТ УСПОСТАВЉЕН! Улаз у Велику Мрезу слободан!

TULUM DO FAJRONTA

URL K FoRuMi  J  html_L  URL K FoRuMi  J  html_L  URL K  FoRuMi  J  html_L  URL K  FoRuMi  J 

_nasi te jos prestanu tuci kad se umore a ovi brate tuku dok ne umres i to ne jedan nego patrola ..._ 

Salamander (*.novogate) - Cela ulica je iz daljine izgledala kao da je posuta ljudskim glavama i prosarana plavim zastavama. Miting se produzio u noc, da bi nesto posle 20 h intervenisala grupa specijalaca sa suzavcima. Demonstranti su se razisla po sistemu "kud koji, mili moji" i brzo se vratili. Vecinu su cinili mladi. Cela ulica Srpskih vladara od Kneza Milosa prema Terazijama bila je zakrcena i zatvorena, a demonstranti su isprevrtali kontejnere i poceli da pale vatre u njima.

Grafit-man – (*.EUnet.yu) - "Svakog dana dizes bunu negdje oko pola dva

Glava ti sva natekla od sinocnjeg derneka

Imas PC i diplomu al' od toga korist slaba

Da zapocnes neki biznis cekas da ti umre baba..."

Miljenko (*.EUnet.yu) - Vama koji ste se izmedju entropije i seksa odlucili za seks dobro ce doci izvodi iz francuskog kucnog prirucnika za 1790. godinu: "Pored tucanja po dobrom starom obicaju - sto znaci tucati sasvim jednostavno, kao sto su to cinili nasi oci da nas isfuraju na ovaj svet - a taj nacin poznaju svi, pa cak i device - ima jos najmanje cetrdeset nacina da grlic bude pun slatke rose."

Сада је већ решетао  "сајтове" брже и импулсивније. Разлог уласка у Велику Мрежу се негде загубио (или је говор људи био посесивнији?) па је одлучивао у трену, пратећи светлуцава nick-обличја саговорника. Додиривале су га зачете приче и треперење њихових значења, хор различитих гласова брујао је као велика, тамна кошница.

Salamander (*.novogate) - U vazduhu je lebdela uznemirujuca atmosfera tihe zebnje i straha. Na terasi Skupstine grada bilo je mocno ozvucenje koje je gromoglasno sviralo pesmu grupe Everything but the girl (remix). Uglavnom mladi bg-djani su se muvali i zujali po platou. Osecalo se da se na tom mestu nesto krupno dogodilo i da jos uvek bukti neka mrznja i haos. Zgrade na Andricevom vencu utonule u mrak, a preko raskosnih izloga Eurosalona prevucene debele metalne zaluzine. Na sred ulice zalozena je vatra. Saobracaj je potpuno obustavljen, nigde ni jednog vozila. Kontejneri na kolovozu, iz kojih dimi i smrdi strasan zadah zagoretine. Prolazimo kroz oblake dima, kao da smo se obreli u nekom SF filmu ili zaristu gradjanskog rata u Latinskoj Americi...

Реч-глас и реч-слика. Магнетизам менталне енергије у ритму духовних сродности...

Blok 45 (*.sprint.ca) - E braco da vidite kako siba murija po Windsoru, u Ontariju. Jebes nase "dzelate", nasi te jos prestanu tuci kad se umore, a ovi brate tuku dok ne umres i to ne jedan nego patrola. Nisam ni za rezim, ali necu ga da me plave, necu...

Grafit-man – (*.EUnet.yu) -"Al' nocu ti dodju u san / Asteriks i Sandokan

Ljuto kazu: Diz' se, stoko! / Razmisli jos jednom, udahni duboko

Ustaj stoko, diz' se moje oko!..."

Salamander (*.novogate) - I tako je krenuo Durdjevdan... Ne treba ni da pricam koji se haos napravio! Svi su bili na stolovima, svi su podigli ruke gore! Bilo je fenooooomenalno! Usledila je nezaobilazna Mesecina uz koju je nastao poseban haos i ludilo! Bilo je tu i par ciganskih pesama, a onda nesto u stilu Gipsy Kingsa... Tako smo pravili tulum sve do negde oko 03 h, kada su odsvirali fajront uz Corbino Dobro jutro...

Mika (*.verat.net) - OTVORENA KNJIGA - Duboko pamcenje

“Orao lebdi na vrhu Neba... “

Ali prethodno jedno pitanje...

- Ево га - рекао је Ненад наглас.

Компјутер је прецизно извршио његове налоге: Edit, Sellect All, Copy... У дрхтавој стрелици која је врлудала екраном, сада се скривао нови свет. Или нека испразна прича, интернет-препуцавање два залудњака? То се никада није знало.

Disconect, кликнуо је том истом стрелицом, компјутер је спремно прекинуо везу и он снимљени текст пренесе на екран:  Word, New document, Paste.

Господе мој, зеленооки мој Боже! - успео је да испише компјутер.

Док не потроши ватру и време

Земља се - у чуду врти сред Васељене...

Mika (*.verat.net) - OTVORENA KNJIGA - Duboko pamcenje

"Orao lebdi na vrhu Neba"...

Ali prethodno jedno pitanje: moze li se napisati internet roman, nesto kao "Otvorena knjiga", drugacija od ostalih? Knjiga koja ce biti struktura tekstova, mojih i vasih, nasa nova mogucnost da savladamo stvarnost. Dakle:

"Orao lebdi na vrhu Neba 

A lovac sa psima kruzi svojom stazom"...

(T. S. Eliot)

Анђелковић Миливој

http://www.amika.rs/

amika@verat.net